Архива категорије: Блог

На Часне вериге Светог апостола Петра (О Кијуку, три године после пресељења)

Пре три године, упокојио се Предраг Р. Драгић Кијук.  За оне којима је његово дело било инспирација, он је жив.

Ватикан и православни балкански народи

До преломног тренутка у историји Византије, али и свих балканских народа, долази 1204. године нападом крсташа на Цариград. Тада је оформљен геополитички код Ватикана од ког он никада неће одустати.

Азијати и распад јединства Словена

Поред Франачког (немачког) царства, трагичном распаду јединства Словена допринеле су и инвазије азијатских народа: Мађара, Турака и Монгола. Историја објашњава савремену неслогу.

Како су Немци разјединили Словене?

Зароните у историјске дубине и откријте ко је уништио јединство словенских племена у раном Средњем веку… 

Гаврило Принцип и песничко поколење

Били су то углавном двадесетогодишњаци, који су са овог света отишли пре но што су честито удахнули његову лепоту.

Јован Скерлић: Светли дани

Поводом 100 година од смрти Јована Скерлића, који је селективном идеолошком историографијом представљен као искључиви борац за „европеизацију српске културе“, преносимо његов текст „Светли дани“, који осликава сву дубину разочарања у Европу после блиставих победа српске војске у Балканским ратовима.

Карловачка митрополија и светосавска духовна основа

Дејан Медаковић: „Ако се судбина и целокупни положај српског народа у 18. веку размотре у целини, јасно је да је из његовог схватања, разумевања и тумачења средњег века, тачније његове духовне опредељености, настало и модерно осећање српске историјске свести.“

Милан Громовић: Окови титоизма

Мило Ломпар, интелектуалац и патриота, заузима одговоран став и својим делом указује на тачке расипања српске националне традиције. То су исте појаве о којима је писао Милош Црњански у својим Идејама, заговарајући тезу о неопходности културног препорода, који би предупредио комунистичко „брисање“ делова српске културе.

Фјодор Михајлович Достојевски: Ми у Европи ништа не значимо

Преносимо текст Фјодора Михајловича Достојевског на тему Европе и Русије, написан седамдесетих година 19. века. Свесни да се од тада мало шта променило, а да је овај текст, у оној мери у којој народи Србије и Русије деле исту судбину, примењив и на наше прилике.

Његош и политички патуљци

Његошев војвода Драшко је на Западу, у Млецима, доживео, много пре Ђинђића, Тадића и садашњих властодржаца, праву природу евро-обећања, приликом сусрета са дуждом: „Обећа ми и што му не исках./ И помислих кад од њега пођох:/ благо мени јутрос и довијек…/ Кад послијед, све оно излиња,/ ка да ништа ни зборено није./ И посад му […]