fbpx

Архива таг-а: хармоникашки морал

Оглед о „хармоникашком” моралу (трећи део)

Да ли ћемо успети да створимо нову елиту, коју је Солжењицин звао жртвеном? Од тога зависи будућност ове земље и народа… КОНСТАНТИНОВИЋИ, ОТАЦ И СИН Отац Михаило и син Радомир Константиновић обележили су, ангажманом својим, српски 20. век. Они су, у ствари, Костовићи из села Челице код Пријепоља, одакле се Михаилов отац и Радомиров деда […]

Оглед о „хармоникашком” моралу (други део)

СВЕДОЧЕЊЕ БРАНКА ЛАЗАРЕВИЋА Ученик Скерлића и Богдана Поповића, књижевни критичар, естетичар и дипломата, Бранко Лазаревић је у Другом светском рату доживео велику породичну трагедију: умиру му супруга и  један син, а други син гине у редовима Југословенске војске ђенерала Михаиловића. Оставши сам, Лазаревић не пристаје на ново доба, доба комунистичког тоталитаризма (због чега ће касније […]

Оглед о „хармоникашком” моралу (први део)

Апокрифна изрека о Србима, приписана Бизмарку, каже да се у Србији може веровати, и то сасвим сигурно, човеку који носи кошуљу преко чакшира; ако ју је увукао у чакшире, то је преиспољна хуља од које треба бежати. ОГЛЕД О „ХАРМОНИКАШКОМ” МОРАЛУ „Свирам Титу, свиро сам и Дражи, Коме треба, нека ме потражи“ апокрифни епитаф