Како је цензурисан Magnum crimen?

Данас вероватно и нема оних људи који знају да је Magnum crimen у самом процесу настајања доживљавао цензуру.

Новакови блиски пријатељи и сарадници то су знали и о томе нису ћутали. Угледни публициста Сима Симић, писац неколико познатих књига које се тичу усташтва и римокатоличког клерикализма, причао ми је да је Новак био принуђен да изостави поглавље о соколском покрету под притиском тадашњег високог функционера ОЗН-е из Хрватске Макса Баће, иза којег је својим политичким ауторитетом стајао Владимир Бакарић. Пошто је тим текстом Новак разобличио врх римокатоличке цркве и показао колико је био антијугословенски, антисловенски, ултраклерикалан и профашистички, морао је бити изостављен. Сада знамо да се то, из истих разлога, десило са одељком књиге Libbelus accusationis, у којем је реч о промеморији упућеној 1934. године надбискупу Степинцу од стране дон Франа Иванишевића, великог и искреног Југословена.

Када је припремано друго издање Magnum crimen-a знало се да су неки делови Новаковог рада, под притиском политичког врха Хрватске, били изостављени. Међутим, приређивачи те књиге тада нису имали могућност да дођу до изостављених поглавља, јер преобимна Новакова рукописна заоставштина, која има више од стотину архивских кутија, ни најгрубље није била сређена. Сада, када смо дошли до тих поглавља, која су из политичких разлога била изостављена, сматрамо да заслужују да буду објављена.

НАРУЧИТЕ ОВДЕ!

(Из предговора књизи Ecclesia militans ратује с Тyршевом идеологијом и Libellus accusationis: два изостављена поглавља из књиге Magnum crimen Виктора Новака (приредио Василије Крестић), Јагодина: Гамбит, 2005)