Најбољи цитати о Брозу и брозовићима

Представљамо Вам колекцију одабраних цитата о Брозу и његовим наследницима, који су узети из књиге „Како сахранити Броза? – Тито и Срби, књига друга“. Уживајте.

Милош Кнежевић: „Уместо Титовог култа у овом часу – када то више у евроскептичкој Европи нико не чини – у Србији се одушевљено упражњава култ Европе Уније. На делу су, дакле, поново политичка кратковидост, малодушност, уступци, одустанци, одрицања, а све под кринком „нове реалности“ и „политичког реализма“. Баш као некад у Титовом добу.“

Др Миша Ђурковић: „Титоистичка Југославија је наставак двовековне континуиране политике великих сила која иде за тим да спречава природно уједињење Срба у једну српску државу и стварање Србије у својим природним границама.“

Др Зоран Аврамовић: „Најбројније чланство проевропске Србије чине бивши комунисти или њихови потомци. Једна противнационална идеологија није имала препрека и она се у лику својих актера прилагодила транснационалним идеологијама.“

„Сви савремени српски политичари (2011) који распарчавају српско национално биће имају свој корен у комунистичком огранку политичког мишљења и деловања.“

Др Драган Петровић: „Иако међу самим Србима комунизам није имао ни изблиза толико утицаја као што је у међуратном периоду имао међу Хрватима, Словенцима и мањинским народима (Албанцима и другим), о чему говори и национални састав врха КПЈ и чињеница да су постојале само покрајинске организације КПЈ за Хрватску и Словенију, али не и за Србију, у предстојећим ратним сукобима и напетостима врх КПЈ и посебно Москва су изразито рачунали са српским народним масама у супротстављању фашизму и осовинском агресору.“

Др Срђа Трифковић: „Британска политика на Балкану увек је имала за циљ да спречи руски утицај, док је српски фактор у балканској једначини вазда био поиман као потенцијална или стварна продужена рука Русије.“

„Британска политика на југословенском простору материјално је допринела победи комуниста у грађанском рату и свему шта је томе уследило, укључујући и поновни крвави распад Југославије 1990-тих година.“

Немања Девић: „…рат за комунисте није био окончан тек повлачењем немачке војске – по совјетском методу, требало је наставити идеолошки и класни обрачун започет у септембру 1941…“

Коста Димитријевић: „Поред низа сведочанстава колико је Броз мрзео српски народ који га је довео на власт, најбољи је доказ његов захтев савезницима да 1944. године на Ускрс без икакве потребе бомбардују Београд и остале српске вароши (Ниш, Лесковац и д.) са огромним жртвама док је Загреб сачувао од сваког разарања. Такође, није ни покушао да ослободи Јасеновац и остале логоре у којима су хрватске усташе немилице клали заточене Србе.“

Никола Н. Живковић: „Ако бих могао да кажем са неколико речи ко је Тито, верујем да не бих много погрешио ако га опишем као комбинацију мафијаша, хохштаплера и ратног злочинца.“

Ђорђе Ј. Јанић: „Једина област у којој тоталитарни комунистички режим никада није успевао да потпуно савлада била је уметност у свим њеним манифестовањима.“

Маринко Арсић Ивков: „Удворичка поезија у Србији после рата Другог светског рата доживљава највећи процват у својој повести. Масовно су је писали и песници и они којима ни пре ни после тога писање није падало на памет. Квантитативно, то је дуго времена била најпопуларнија песничка врста у српској књижевности. Србијом је владала песничка удворичка епидемија.“

Др Драган Хамовић: „Српска књижевност одавно је под некаквом оптужницом, борбени надреалисти попут Ристића или Давича имали су пред собом исту мету каква се гађа и дан-данас. Ништа ново нити неочекивано. И данас оптужбе стижу од стране оних који су узели на себе амбицију да је представљају и, по своме, из корена је мењају и рекултивишу, као и са осетљивих и маркант¬них институционалних места, одакле би требало да буде праћена и подр¬жавана у своме многогласју и постојаним вредностима.“

Однос према Андрићу, чији је смртни грех припадања српској књижевности евидентиран још за његова живота, симболички је најбоље испољен тиме да је рат у Босни почео рушењем његових споменика.“

Наручите зборник „Како сахранити Броза? Тито и Срби, књига друга“ и откријте још!