fbpx

Од слободе медија до тоталитарног плурализма пропаганде

Сјајан текст Бранка Перића о новој књизи Слободана Рељића Медији и Трећи светски рат.


Послије запажених књига „Одумирање слободних медија“ („Службени гласник“, 2011) и „Криза медија и медији кризе“ („Службени гласник“, 2013), ево пред читаоцима још једне бриљантне анализе улоге „слободних“ западних медија у обликовању новог свјетског поретка из пера Слободана Рељића, професора социологије на Учитељском факултету у Београду.

Рељић вивисекцију поданичке улоге „слободне штампе“ почиње историјом пропагандистичког рата, показујући како је пропаганда халапљиво прогутала слободну штампу, а новинаре претворила у ратнике, да би у даљим разматрањима посве разголитио „мирнодопску метаморфозу пропаганде“. Пред увјерљивом анализом „кратке историје спина“, читаоцу неће бити нимало тешко да закључи како су у тој срамној метаморфози „слободног новинарства“ настајале фабрике лажи, из којих су излазиле гомиле неистина, глупости, мржње и шизофреније, да би се у том процесу дестилације професионалног ума појавила наказа у виду новинара „ампутиране савјести“.

Рељић, који је и новинар са дугогодишњим искуством (главни и одговорни уредник НИН-а од 2002. до 2009. године!), имао је низ прилика да се непосредно увјери како су новинари из „слободних“ западних медија извјештавали с наших подручја деведесетих година. То његовој анализи даје печат својеврсног свједочења о новинарима као унајмљеним извођачима радова, „специјалном одреду транснационалне бирократско-шићарџијске војске“ и органском дијелу „нове глобалне аристократије“ (Кристофер Лаш).

Анализу пропагандистичке улоге медија Рељић зналачки проширује на шири друштвени простор и социолошки продубљује, позивајући се на многе научне ауторитете Запада (Липман, Еш, Друкер, Бланкенхорн, Бригс, Валерштајн, Виперман, Хофбауер, Чомски, Херман, Нусбаум) и Истока (Берђајев, Данилевски, Кара-Мурза, Зиновјев, Панарин), који су упозоравали да се с убиством слободних медија на истом гробљу сахрањује и демократија. Умјесто владавине народа, демократија је поста(ја)ла „дио пословне политике великих корпорација“, а демократско друштво „контролисани хаос“, коме је најбољи контролор „невидљива“ рука инжењера из ПР лабораторија. Отуда ће читалац лако разумјети да су управо унајмљени западни медији обесмислили демократију и потпуно угасили илузију слободног новинарства, која је била прометејски огањ јавног мњења готово три вијека. Требаће му само да се присјети шта је остало након америчке и савезничке демократизације Авганистана, Ирака, Либије, а данас и Сирије, па да схвати како је Запад, уз помоћ моћне пропаганде и фабриковањем јавног мњења, својим интервенцијама у остатак свијета умјесто грађанске демократије уводио грађанске ратове. У историјски резултат тог монструозног експеримента више никога не треба увјеравати. Рељић ће смјело закључити: нико у историји цивилизације није искомпромитовао идеју демократије као западни демократски свијет.

У другом дијелу књиге Рељић показује како се пропаганда, која је до јуче била основна снага у идеолошком рату против СССР и у успостављању „колонијалне демократије“, почела претварати у велику слабост оног тренутка када је вестернизација свјетског јавног мњења доведена до апсурда. Отрежњење је дошло с појавом руског медијског магната Раша тудеј, који је руски предсједник Владимир Путин створио по угледу на Си-Ен-Ен. „Умјесто демократског плурализма информисања успоставља се тоталитарни плурализам пропаганде“, закључује Рељић.

Пред читаоцем се на крају ишчитавања Рељићеве књиге отвара застрашујућа дилема: како ће се западни свијет помирити с том истином!? Да ли ће трећи свјетски рат почети ако Пентагон ракетира сателит Раша тудеј? Рељић не нагађа шта би могло бити, али читаоца оставља у крхкој нади да би „побједник у тоталном рату можда могао да сагледа све димензије и бесмисао Пирове побједе?“

Аутор Бранко Перић

Извор: nezavisne.com

Слободан Рељић – Медији и Трећи светски рат