fbpx

Архива категорије: Блог

ОЗНА – мач револуције (Фељтон бр. 1)

Озна, регистар народних непријатеља

ОЗНА је од свог настанка 13. маја 1944. У Дрвару  устројена као политичка полиција, методолошки по совјетском моделу, вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Ре­во­лу­ци­о­нар­на прав­да у Ср­би­ји 1944–1945. као и свим зе­мља­ма на­род­не де­мо­кра­ти­је, па­ти­ла је од слич­них мањ­ка­во­сти – ши­ро­ко де­фи­ни­са­на ко­ла­бо­ра­ци­ја, нео­д­ме­ре­ност ка­зне, директна за­ви­сност суд­ства од из­врш­них […]

Леон Којен: Истина о дуго скриваним злочинима Озне

Предговор Леона Којена књизи ОЗНА. Репресија комунистичког режима у Србији 1944–1946. Документи, коју су приредили Срђан Цветковић и Немања Девић. Збирке историјских докумената по правилу интересују научнике који изучавају време на које се дати документи односе и мало кога другог. Са књигом која се сад налази пред читаоцима (ОЗНА. Репресија комунистичког режима у Србији 1944–1946. […]

Како је ОЗНА стрељала по Србији?

Озна (основана на Дан републике), Александар Ранковић са сарадницима

Срђан Цветковић у интервјуу за Дневник: Само је политичка полиција ОЗНА ликвидирала без Суда неких 33.000 људи, 3.000 су осудили судови а остали су страдали на други начин, у потерама, у логорима…  О томе шта крију архиве  Одељења за заштиту народа, познатијег по скраћеници ОЗНА, која је деловала пред крај и по завршетку Другог светског […]

Узбуњивач за слободу

Споменик у Краљеву, симбол слободе

Време је да свако од нас буде Узбуњивач за слободу! Тукидидова мисао може да се тумачи и обрнуто: храброшћу до слободе, слободом до среће! Не случајно, поново пишем о слободи. Можда је најтачнију дефиницију дао Тукидид: „Тајна среће је у слободи, тајна слободе је у храбрости.“ Нико не може да буде срећан у неслободи, а […]

29. новембар – Дан републике или Дан жалости

Дан републике © Музеј Југославије

Некада се 29. новембар славио као Дан републике, славио се лик и дело Јосипа Броза Тита и комунистичка власт. Као народ који је, по речима Слободана Јовановића, 1918. године извршио националну демобилизацију и који је преживео стогодишњи југословенски експеримент, као народ који је преживео полувековну комунистичку диктатуру и двадесетогодишњу неокомунистичку квазинационалну идеологију, данас би српски […]

Бриселски споразум је државни удар

Београд-Приштина

Дејан Мировић: Бриселски споразум је, одговорно то тврдим као универзитетски професор права, ставио ван снаге Устав Србије из 2006. године.  Дејан Мировић је ванредни професор на Правном факултету у Косовској Митровици. Објавио је неколико монографија и књига које су превођене и на стране језике, као и више десетина научних чланака. Од 2007. до 2012. године […]

Завети једног историчара

Милош Ковић, аутор књиге Завети

Владимир Димитријевић: Књига Завети Милоша Ковића спада у она дела пред којима се стоји у ставу мирно. Како због јасних мисли и беспрекорног стила (англосаксонска поузданост исказа и видовдански жар исказаног), тако и због спремности Милоша Ковића, иницијатора апела интелектуалаца за заштиту Косова и Метохије, да стоји иза сваке своје речи. Јер, као што рече […]

Обрачун са лоповима по Душановом законику

Душанов законик

Како су по Душановом законику жигосани преступници и како је држава излазила на крај са криминалом? „Заповед царска: По свим земљама, и по градовима, и по жупама, и по крајиштима, разбојника и лопова да не буде ни у чијој области.“ Тако је члан 145 Душановог законика заповедао свима да се боре против имовинског криминала, обичног […]

Одељење за заштиту народа: Како је настала Озна?

Озна (основана на Дан републике), Александар Ранковић са сарадницима

Одељење за заштиту народа (Озна) званично је основано 13. маја 1944. у Дрвару декретом Ј. Б. Тита. Из књиге Озна: документи о политичкој репресији у Србији 1946–1946. доносимо део о томе како је настало Одељење за заштиту народа, злогласна Озна: За начелника је постављен члан ЦК и Врховног штаба Александар Ранковић, а за његовог заменика […]

Грађански рат припреман је од 1919.

Протест против грађанског рата, Чачак 1941.

У одличном интервјуу за недељник Печат историчар Милош Тимотијевић указује на мало познате чињенице које корене грађанског рата између четника и партизана смештају у 1919. годину. Уз обележавање века од настанка КПЈ, сагледавамо и како један моменат везан за прву годину постојања Југославије (1919), када је такође постојала револуционарна перспектива у држави, одлучио о догађајима […]