Catena mundi III

У зборнику Catena mundi III можете читати текстове – Јована Цвијића, Исидоре Секулић, Слободана Јовановића, Димитрија Богдановића, Василија Крестића, Милорада Екмечића, Милана Кашанина, Георгија Острогорског, Александра Соловјева, Јованке Калић, Михаила Динића, Василија Ђерића, Јована Тирфуноског, Жарка Видовића, Зорана Мишића, Растка Петровића, Владимира Дворниковића, Александра Ломе,  Јевта Дедијера, Тибора Живковића, Љубомира Дурковића Јакшића, Дарка Танасковића, Хасана Репца, Дејана Медаковића, Саве Текелије, Стевана Стратимитовића, Вука Винавера, Милоша Ковачевића, Александра Милановића и многих других…

Књига даје одговоре на бројна питања:

• Има ли косовски мит праиндоевропски корен?
• Зашто је Косовско опредељење темељ историјске свести српског народа?
• Зашто се прећуткује истина о Летопису попа Дукљанина?
• Шта је Тито рекао о рушењу капеле на Ловћену?
• Ко је спровео македонизацију Старе Србије?
• Шта најстарији српски извори пишу о Албанцима?
• Одакле потиче теза о богумилском пореклу муслимана у Босни?
• Ко је припремао и осмислио Први српски устанак?
• Ко прећуткује жртве комунистичког терора?
• Каква је улога Алојзија Степинца и Римокатоличке цркве у НДХ?
• Ко је спречио истраживање геноцида у НДХ?
• Ко су творци нововековног српског националног програма?
• Да ли су нове језичке политике средство за афирмацију псеудонација на Балкану?

О текстовима зборника Catena mundi III

Трећи том енциклопедије бави се првенствено питањем националног идентитета, али и позитивним примерима успостављања континуитета српске националне мисли и политике. Она наставља да демистификује политичке механизме и стереотипе који се стално намећу српском народу као средство идентитетског инжењеринга.

Незаобилазни текстови Жарка Видовића о Косовском завету, Зорана Мишића о Косовском опредељењу, Исидоре Секулић о Видовданској идеји, али и Миодрага Павловића, Растка Петровића и других аутора заузимају централно место зборника, које је посвећено Косовском завету и Косовској бици која је представљала не само борбу за одбрану државе и народа већ и израз спремности за одбрану основних вредности византијске, самим тим и европске цивилизације.

Текстови Дејана Медаковића о идеји државности код Срба, Николе Радојчића о Јовану Рајићу, Милорада Екмечића о дозревању идеје о српској националној држави, Миленка Вукићевића и Андре Гавриловића о Доситеју осветљавају ко је и како утро пут устанку вожда Карађорђа Петровића и обнови српске државе.

Књига се бави и односом Римокатоличке цркве према Србима и улогом Алојзија Степинца у НДХ. У књизи су објављени и одабрани Степинчеви говори и писма, али и текстови Карлхајнца Дешнера, Милорада Лазића, Марка Аурелиа Ривелија, Драгољуба Живојиновића, Симе Симића и других о „надбискупу геноцида”, прекрштавању Срба и истребљењима у НДХ.

Положају Срба у Југославији и комунистичким злочинима након Другог светског рата посвећена су два поглавља. Четири поглавља посвећена су српским земљама. Незаобилазна је анализа Тибора Живковића о фалсификовању најраније историје Црне Горе, али и Василија Ђерића о српском имену у Македонији, Славенка Терзића о аустроугарском обликовању албанског националног покрета, Косте Чавошког о успостављању косовске аутономије, Дарка Танасковића о противречностима необошњаштва.

Посебно поглавље о српском језику

Како је језик један од најважнијих елемената идентитета, једно поглавље зборника посвећено је идентитетском питању српског језика, питању његовог континуитета и дисконтинуитета са језицима насталим на старословенској подлози, али и сагледавању путање којом је српски књижевни језик, изграђен на Вуковим постулатима, преко преименовања српског језика у српскохрватски (Бечки договор и Новосадски договор) доспео до стања у коме се данас налази, егзистирајући под различитим именима у земљама СФРЈ (хрватски, босански/бошњачки, црногорски). Зборник доноси текстове који откривају на који начин су створени и настављају да се стварају политички језици науштрб српског језика, пренебрегавањем свих лингвистичких критеријума. Текстови у Catena mundi III раскринкавају лажну представу о босанчици као аутохтоном писму Бошњака, утврђују који је истински језик дубровачке културе.

САДРЖАЈ трећег тома енциклопедије Catena mundi погледајте ОВДЕ.

Енциклопедију препоручују:

Catena mundi III је репрезентативни облик отпора

Какво је место енциклопедије Catena mundi III у нашој култури – говор Мила Ломпара са [...]

12
дец

ВИДЕО: Говори са сајамске промоције Catena mundi III

Погледајте говоре рецензената са сајамске промоције енциклопедије Catena mundi III.

22
нов

Душан Т. Батаковић: Catena mundi III је поуздани водич кроз српску историју, културу и традицију

Catena mundi III поуздани је водич кроз српску историју, културу и традицију, покривајући уз Србију [...]

26
сеп

Милош Ковић: Catena mundi III даје јасне и промишљене одговоре

Catena mundi III нуди одговоре на она питања која се данас најчешће називају идентитетским. Данашњи [...]

20
сеп

Мило Ломпар: Catena mundi III је супротстављање насиљу

Појава трећег тома Catene mundi има значај једног супротстављања насиљу којем смо изложени.

29
авг

Коста Чавошки: Catena mundi III је за библиотеку сваког самосвесног Србина

У овом времену велике непромишљености и површности, кад све оно што је за један народ [...]

22
авг

Величанствена промоција Catene mundi у Чачку

Пред више од 600 присутних у великој сали Дома културе у Чачку одржана је  централна [...]

09
апр

Одломци из Catene mundi: Ископавања у Јасеновцу

Само 1964. вршена су ископавња у Јасеновцу, и академк Срба Живановић је учествовао у њима. [...]

28
јан