fbpx

Представљена „Хроника немогуће државе“

У среду, 23. маја у Медија центру представљена је нова књига проф. др Ненада Кецмановића Хроника немогуће државе.

Професор Ненад Кецмановић рекао је данас у Београду на промоцији његове књиге Хроника немогуће државе да би БиХ могла бити нормална земља када из Сарајева не би стално биле упућиване претње и притисци да се створи нека централизована унитарна, а у суштини антидејтонска држава. Он је истакао да постоје нормалне, стабилне и просперитетне земље у свету које су конфедерације или федерације: “То би и БиХ могла да буде када из Сарајева не би стално биле емитоване пријетње и притисци да се створи нека централизована унитарна, а у суштини антидејтонска држава”, рекао је Кецмановић.

Он је навео да се такви ставови протежу и обухватају популацију на само једном делу БиХ, и то у сарајевском, као и остала четири катона са бошњачком већином: “Такозвана Херцег-Босна то све мање прихвата, а Република Српска се поготово непрестално опире томе”, истакао је Кецмановић.

Он је нагласио да се то догађа у условима када “ни српски, а ни хрватски народ нема никакве претензије да утиче, мијења и намеће нешто кантонима у којима већину чине Бошњаци, док у супротном смјеру претензије постоје”. Кецмановић је навео да књига Хроника немогуће државе омогућава читаоцу да се орентише у мноштву противречних дневних информација и оцена о догађајима у БиХ: “Немогућа држава је метафора, хипербола у ужем смислу која се, чини се, одомаћила у политичком језику у Републици Српској, а и овдје”, каже Кецмановић.

Према његовим речима, оно што се у БиХ дешава указује да она нема никаву перспективу, те да лоше функционише, а да у Сарајеву имају обичај да нормалном државом називају ту код њих пројектовану јединствену државу, што је потпуно погрешно. Кецмановић истиче да у свим својим текстовима и књигама говори о кључним разлозима који не дозвољавају да БиХ нормално профункционише. “Најновија књига представља наставак Немогуће државе и примјена ставова, оцјена и прогноза везаних за судбину БиХ између 2011. и 2015. године”, рекао је Кецмановић и констатовао да оно што се сада догађа у БиХ са “чврстим увјерењем” потврђује тезе из Немогуће државе.

Велико лично искуство аутора

Политички аналитичар Александар Павић рекао је да се Кецмановићева књига заснива на ономе што сви могу да виде, али и на ауторовом личном искуству. “БиХ је прво пробала да буде држава када се насилно и нелегално отцепила од СФРЈ, а затим уз подршку практично целог света и главног хегемона – САД није успела да се осмостали”, рекао је Павић. Он је додао да је затим потписан Дејтонски мировни споразум који је од БиХ покушао да направи државу, али да ни након 23 године то није заживело.

Професор међународних односа Срђа Трифковић оцијенио је да је Кецмановићева књига веома значајна јер показује да је “БиХ увијек била дисфункционална заједница која је садржала све центрифугалне тенденције распада”. “Напросто је немогуће од ње очекивати да икада буде срећна, хармонична и прогресивна заједница”, рекао је Трифковић и указао на, према њему, крајње негативна дешавања у БиХ по српске националне интересе од 2015. године до данас. Имате Србе који због свог одијума према /председнику Републике Српске и лидеру СНСД-а/ Милораду Додику торпедују Републику Српску”, рекао је Трифковић и истакао да се то, нажалост, догађа у Сарајеву, те да је реч “о Србима из странке која је некада стварала Српску”.

Он истиче да је тешко и замислити да би политички противници изралеског премијера Бењамина Нетањахуа пактирали са “Хезболахом”, истакавши да је то просто немогуће.

 

Најбољи познавалац прилика у БиХ

Професор Милош Ковић сматра да је Кецмановић тренутно најбољи познавалац прилика у БиХ и да књига Хроника немогуће државе то и показује: “Имате један народ који жели да влада осталим по сваку цену и да централизује БиХ, те да присли Србе да се томе покоре и да прихвате улогу геноцидног народа”, рекао је Ковић. Према његовим речима, тај исти народ одбија да прихвати одговорност за масовне злочине у ратовима деведесетих година прошлог века и дистанцира се од свог дела одговорности за Независну Државу Хрватску.

“Није проблем суживот, јер муслимански и српски народ живе један поред другог вековима, проблем је оно што се угнездило у БиХ, а то је исламски фундаментализам и то је оно што није у духу и традицији босанских муслимана”, рекао је Ковић.

Промоцији је присуствовао и директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић.

Извор: Срна