Из књиге:
Бранко Драгаш: „Нема привредног развоја без штедње грађана. Некада је штедња у билансима наших банака, на страни пасиве, достизала чак 70% од укупно прикупљених средстава. Из тог динарског и девизног потенцијала кредитирала се социјалистичка привреда. Нажалост, та привреда је била непрофитабилна, правила је губитке који су се покривали из нове штедње становништва. Како су деценије пролазиле, тако се губитак нагомилавао па се више није могао финансирати. Ни инострани кредити нису помогли. Једноставно, после смрти Врховног Вође повериоци су обуставили даље кредитирање самоуправне социјалистичке привреде. У бившој СФРЈ отпочеле су велике економске и социјалне кризе осамдесетих година које су се, јачањем националних бирократија, завршиле ратом.
Ратоборне националне олигархије, сучељене са тешким губицима социјалистичке привреде, одлучне да по сваку цену задрже власт, нашле су кривце у другим републикама и народима. Тако се у крви распала заједница јужнословенских народа. Најгоре смо прошли ми, Срби. Слепо смо следили свог Вожда који је претио свима и поручивао да не знамо да радимо али да знамо да се бијемо. Тај повик је дошао од арогантног бирократе који је преценио стање српске привреде . Тако је презадужена и неорганизована привреда ушла у балканске ратове. И, наравно, све их изгубила. А шта се могло друго очекивати?
Примитивци на власти
Успут, примитивци на власти, преобучени у национално рухо, опљачкали су сопствени народ и земљу довели на сам руб пропасти. Програмираном хиперинфлацијом, лажним зајмовима, наметима за обнову и свим могућим оптерећењима, донедавно их је било чак 250, разорили су сопствену привреду. Када је 70% становништва доспело на границу егзистенцијалног минимума, док је 2% наших пинк суграђана располагало 20% националног богатства, било је природно да се догоди 5. октобар и да проради бес осиромашених и увређених грађана.
Поука је јасна. Држава не може да живи на губицима. Неко мора рачун да плати. Ни сива економија не доноси благостање. Једино што нас може спасити је нова производња.“


Запад и окупација – Игор Ивановић
Демонтажа културе – Слободан Антонић
Историја и предање – Милош Ковић
Пут и странпутице Срба – Бојан Јовановић
Срби у Југославији и Европи – Жарко Видовић
Митови новије српске историје – Милош Тимотијевић
Слобода и истина – Мило Ломпар
Опасна времена – Небојша Катић
Вашингтонски споразум 2020. Косово–Јерусалим – Дејан Мировић
Хроника једне велеиздаје – Слободан Самарџић
Синови Светог Саве – Владимир Димитријевић
Владислав Радујковић - Моја браћа Давид и Голијат
Кад мртве душе марширају – Емир Кустурица
Завет и слобода – Жарко Видовић
Државни удар – Дејан Мировић
Промена епоха и Запад на раскршћу – Богдана Кољевић Грифит 


Рецензије
Још нема коментара.