О нама

Ко смо ми?

Catena mundi је издавачка кућа, основана октобра 2012. године, која се бави проучавањем националне историје и темеља духовног и културног идентитета српског народа на простору Балкана.

Шта значи Catena mundi?

Catena mundi је стари топоним који се користио на географским картама. Јован Цвијић, познати српски географ, почетком 20. века је написао: „У доба Страбона и Птоломеја, цртало се на картама и описивало у географским делима једно планинско било, које се без прекида пружало од Истока на Запад, од Црнога Мора до Алпа. У доба Ренесанса оно се звало Catena Mundi или Catena del Mondo. Испитивачи прве половине XIX века зову га Централно Било. Оно је делило јужне балканске земље: Грчку, Македонију и Тракију од северних, теже приступачних и хладних области, са великим снеговима и јаким мразевима, које су насељене, како говораху Јелини, варварима. То Било је чинило високу баријеру између дивљих северних области и цивилизованог Југа.“

Предраг Драгић Кијук (1945–2012) је 1992. године приредио и објавио двотомну енциклопедију српског народа Catena mundi, која се бавила проучавањем миленијумског трајања Срба на Балкану, на веригама света.   Врло брзо је та књига с правом стекла статус „националне Библије српског народа“. Почетком 2012. године Кијук се упокојио у Господу. У знак сећања на њега, октобра исте године основали смо издавачку кућу давши јој име по његовом изузетно значајном издавачком подухвату.

Каква је наша уређивачка политика?

–За разлику од других великих издавачких кућа у Србији, у Catena mundi уреднички програм је био јасан од самог почетка: проучавање националне историје и темеља духовног и културног идентитета српског народа на простору Балкана. Срби су градили и граде своју кућу на веригама света, на месту где се дотичу и сударају велике цивилизације и културе, као и интереси великих сила. Самим тим, подразумевало се и бављење друштвено-политичким питањима, посебно оним које можемо подвести под процесе дугог трајања, као што је унијаћење, асимилација, креирање нових квазинација на Балкану, проучавање меке моћи политике и тако даље.

Данас је Catena mundi једна од најзначајнијих и најактивнијих националних издавачких кућа у Србији. До сада смо објавили преко 170 књига. У најкраћем, издавачка кућа Catena mundi окупља људе који храбро сведоче истину, и који спремно деле исти сан, исту жељу и исти програм: слобода и јединство српског народа!

Која су наша најзначајнија издања и аутори?

– На самом почетку нашег рада објавили смо друго издање прва два тома енциклопедије Catena mundi, али смо урадили и два нова тома, тако да данас имамо четири тома енциклопедије српског народа на скоро 4000 страна. Ако неко жели да сазна тајну постојања и трајања српског народа, онда је ово монументално издање, са преко 350 најзначајнијих аутора који дају одговоре на бројна питања, заиста неопходно.

Даље, ту су и две капиталне књиге: Јована Радонића Римска курија и јужнословенске земље од 16. до 19. веку, као и Magnum crimen Виктора Новака, а обе се баве политиком Римске курије и Ватикана према православним Србима на Балкану.

Ту је свакако и Историја Српске Православне Цркве Ђоке Слијепчевића, најбоље написана историја СПЦ, затим двотомно издање Историја једне утопије, зборник који смо објавили поводом стогодишњице од стварања Југославије 1918. године, као и Књига о Дражи (Михаиловићу), истина о првом устанику на простору Југоисточне Европе против нацистичког зла.

Од савремених интелектуалаца, издвојио бих култну књигу данашњег најзначајнијег српског интелектуалца Мила Ломпара Дух самопорицања и бројне друге књиге…

За Catena mundi су писали и пишу бројни српски интелектуалци: од академика Василија Крестића и Косте Чавошког, до професора Филолошког и Филозофског факултета Мила Ломпара, Слободана Антонића и Милоша Ковића, Правног факултета Милана Петровића, Зорана Чворовића и Дејана Мировића, Факултета политичких наука Часлава Копривице и бројних других српских доктора наука: Миломира Степића, Мише Ђурковића, Бојана Димитријевића, Ирене Арсић, Владимира Димитријевића, Слободана Самарџића, Срђана Цветковића, Слободана Јанковића, Зорана Хамовића, Милоша Тимотијевића, Косте Николића, Јована Душанића, Александра Раковића, Слободана Рељића, Александра Гајића, Богдане Кољевић, Стевана Гајића, али и књижевника и публициста Небојше Катића, Николе Маловића, Маринка Вучинића, Игора Ивановића, Александре Нинковић Ташић и Бранислава Станковића…

Директор и главни уредник:

  • Бранимир Нешић

Чланови редакције:

  • Владимир Димитријевић
  • Марија Мијалковић
  • Владимир Мијалковић