Блог
Черупање Украјине или Ко с ђаволом тикве сади…
феб
Када Зеленски буде потписао један споразум са САД, а други са ЕУ о „стратешком партнерству у експлоатацији природних ресурса Украјине“, и када се постигне некакав мировни споразум с Русијом, Запад ће Украјинцима наметнути своје „развојне“ банке за обнову ратом девастиране земље и на тај начин их додатно каматарити и черупати.
Западна подршка украјинском суверенитету и одбрани демократије претворила се – прецизније речено, оголила се – у черупање украјинских природних богатстава.
Да се подсетимо, Сједињене Америчке Државе биле су главни организатор пуча у Украјини 2014. године и инсталирања антируске власти. Представници Европске уније колебали су се да дају безрезервну подршку овом америчком плану, знајући да је Украјина „црвена линија“ за Русију. Али ко пита западне Европљане који су свој суверенитет деценијама раније предали Американцима у руке? Или, како је то рекла помоћница америчког државног секретара Викторија Нуланд 2014. године у пресретнутом телефонском разговору са америчким амбасадором у Украјини: „Fuck the EU“.
У наредних осам година, под директном палицом америчке администрације – од којих је, да се подсетимо, четири године била и Трампова – Американци и њихове марионете наоружавају Украјину да би је гурнули у оружани сукоб с Русијом. Споразуми у Минску били су, по речима бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, само куповина времена у наоружавању Украјине.
Подршка „борцима за слободу“ до нуклеарног Армагедона
Када је фебруара 2022. почела „специјална војна операција“, колективни Запад устаје у „одбрану украјинске независности и суверенитета“, испоручујући јој оружје у неограниченом броју, износећи свакодневно моралну и медијску подршку, а Илон Маск ставља свој сателитски програм Старлинк на располагање украјинским „борцима за слободу“.
Оно што је брижљиво чувано и што јавности није било познато јесте да је оружје украјинским „борцима за слободу“ продавано по баснословним ценама. С друге стране, оно што је медијски прокламовано и што се није доводило у питање јесте да Украјина (читај НАТО савез) може да победи у рату против Русије.
Да би јасно ставио до знања свима на шта је Русија спремна, Путин је рекао да ако је некоме циљ да нестане Русија, онда ће нестати и цела планета. Дакле, опасност од нуклеарног Армагедона је била општепозната још на почетку, тако да је провидно да неко на Западу ту опасност схвата тек три године касније.
Очигледно је да је постојао план да се Русија економски разори и да се изазове нова „октобарска“ револуција. Но, и тај план се изјаловио. После неуспелих санкција против Русије и не малих геополитичких промена које су уследиле у приближавању Русије и Кине – која је највећи ривал САД у глобалном поретку – и уз подршку многих земаља које су почеле да се приближавају БРИКС-у, западним центрима моћи средином 2024. године постаје јасно да Русију не могу да сломе и да је њихов деценијама припреман план пропао, то јест да тренутно није остварив.
План Б: Узми шта можеш
Приступа се резервном плану: направи „промену“, покушај да прекинеш загрљај Русије и Кине, а од Украјинаца – узми шта можеш.
После спектакуларне победе „миротворца“ Трампа на новембарским изборима, званично се мења курс америчке спољне политике. У ствари, за сада се највише променио медијски дискурс за који је Трамп обучени професионалац још од ријалити програма у којима је учествовао.
У „новој“ америчкој политици тежи се успостављању мира у Украјини и то баш у периоду када превага на фронту очигледно иде у корист Русије. За све ратове и проблеме у свету новој Трамповој администрацији криви су представници „дубоке државе“ и бивше америчке администрације; они, трамповци, са тим немају никакве везе.
Медијски добро упакована, у току је „нова америчка револуција“, „гледамо“ обрачун америчких „националиста“ и „глобалиста“, „гледамо“ сукоб Маска и „дубоке државе“. Шта је од свега тога истина а шта медијско спиновање и пропаганда, видећемо у наредном периоду.
Демократско черупање
Да се ми вратимо на несрећне Украјинце. После трогодишњег представљања Зеленског као борца за демократију и слободу у западним медијима, Трамп окреће ћурак на другу страну. Износи критике на рачун „диктатора Зеленског“, коме је „одавно истекао мандат“ и који има „подршку само 4 % грађана Украјине“.
Упоредо са јавном критиком „половично успешног комедијаша“, Трамп приморава Зеленског да потпише споразум о предаји природних ресурса Украјине као залог за „отплату дуга“. Изгледа да за потписивање оваквог споразума Зеленски одједном има легитимитет и да није диктатор.
Када Зеленски буде потписао један споразум са САД, а други са ЕУ о „стратешком партнерству у експлоатацији природних ресурса Украјине“, и када се постигне некакав мировни споразум с Русијом, Запад ће Украјинцима наметнути своје „развојне“ банке за обнову ратом девастиране земље и на тај начин их додатно каматарити и черупати.
Русија ће, наравно, гледати свој интерес: делимично ће бити задовољна добијеним територијама (Крим и четири освојене области) и укидањем санкција, и неће се пуно обазирати на судбину антируски оријентисаних Украјинаца који ће ући у анакондин загрљај својих западних „партнера“.
Велико и мало питање
На крају, остаје једно „велико“ геополитичко и једно „мало“ регионално питање.
Велико питање је да ли ће Запад успети да одвоји Русију од Кине, која је, да поновим, највећи противник САД у светској доминацији, и како ће тај сукоб изгледати у годинама које су испред нас. Руси су скупо платили цену веровања да се Запад неће ширити на Исток „ни за инч“, тако да тај западни план тешко може да се оствари. Видећемо да ли ће онда доћи до неке Јалте 2 и успостављања нових интересних зона великих сила? Ако до Јалте 2 и дође, оно што је сигурно јесте да ће за тим столом седети Трамп, Си Ђин Пинг и Путин, а да ће ЕУ проћи онако како је Нуландова поручила своме амбасадору у телефонском разговору.
Мало, регионално питање је да ли ће Украјинци икада смоћи снаге да извуку лекцију – а са њима и многи други „мали“ народи – и да ли ће схватити да није далеко од истине изјава Хенри Кисинџера који је једном приликом рекао да је „бити непријатељ Сједињених Америчких Држава опасно, али бити њен пријатељ је фатално!“
Мудрост „малих“ народа је да не буду жртвована фигура у геополитичком шаху великих сила.