Одговорност медија, који себе одређују као независне и објективне, утолико je већа јер, без обзира на позивање на узвишене европске вредности и медијске стандарде, остају везани за идеолошку концепцију коју заступају, не отварајући простор за шири и комплекснији друштвени и политички дијалог.
Audiatur et altera pars
(Sen. Med. 2.199)
Нека се чује и друга страна
Дневни лист „Данас“ својом уређивачком политиком припада делу наше медијске сцене који истрајно пропагира европске, атлантистичке, грађанистичке вредности, као и тзв. објективан, професионалан и независан приступ у медијском извештавању. Колико се овај лист придржава ових, толико пута понављаних, мантри о независном и професионалном новинарству, могли смо видети на примеру пласирања текста одговора редовног члана САНУ Душана Теодоровића професору Милу Ломпару, и то без објављивања текста Мила Ломпара, који је био повод за пре свега идеолошки острашћено оглашавање академика Теодоровића.
Расточени медијски простор
Наш расточени медијски простор одликује се дубоком поделом на отворено про-режимске медије (таблоиди, „Политика“, „Блиц“, РТС, комерцијалне телевизије са националном фреквенцијом) и тзв. независне медије. Ови други, према сопственим упорним тврдњама, следе стандарде професионалног извештавања и коментарисања. Међутим, оно што им је заједничко јесте пропагандистички приступ, очита и јасно препознатљива неспремност да примене утврђена мерила и начела професионалног извештавања и објективног обрађивања различитих друштвених тема и проблема, као и да обезбеде стварни плурализам у заступању различитих и супротстављених политичких и идеолошких ставова. Уместо таквог начина функционисања медијске сцене, добијамо јасно одређене идеолошке забране и тачно дефинисан профил људи који могу учествовати у емисијама супротстављених пропагандистичких табора.
Може се рећи да је одговорност медија, који себе одређују као независне и објективне, утолико већа јер, без обзира на позивање на узвишене европске вредности и медијске стандарде, остају везани за идеолошку концепцију коју заступају, не отварајући простор за шири и комплекснији друштвени и политички дијалог.
Острашћена идеолошка хајка и денунцијација Мила Ломпара
Позивање на могућност да се у тзв. независним и објективним медијима примењују професионални стандарди, који укључују поштовање и испољавање различитих мишљења супротстављених преовлађујућим идеолошким и политичким поставкама, које су у основи њихове уређивачке политике (што свакако укључује и лист „Данас“), звучи испразно и лицемерно. Очигледан пример оваквог једностраног приступа јесте начин на који је лист „Данас“, у недељном издању од 18–19. јануара 2025. године, објавио текст академика Душана Теодоровића као одговор на текст професора Филолошког факултета Мила Ломпара („Одговор Теодоровићу“), који је објављен на сајту издавачке куће Catena Mundi, без објављивања текста Мила Ломпара. То би морао да буде један од аксиома тзв. професионалног новинарства. Међутим, начином на који је објављен текст Душана Теодоровића јасно је показано какав је идеолошки став листа „Данас“ и које ставове подржава. То, наравно, није изненађење. О томе сведочи и наслов текста извучен из реченице Душана Теодоровића: „Мило Ломпар је за будућност Србије опаснији од Шешеља.“ Не морате да проверавате, добро сте прочитали и разумели – ради се о недостојној и идеолошки острашћеној дисквалификацији и денунцијацији професора Мила Ломпара. Њу је написао човек који је, иначе, познат као идеолошки јуришник тзв. либералне и проевропски оријентисане грађанистичке политичке групације.

У тексту Душана Теодоровића присутна је и идеолошка дисквалификација издавачке куће Catena Mundi, у којој је Мило Ломпар објавио изузетно значајне књиге које су имале велики одјек и значај у поновној афирмацији српског становишта о којем је говорио уочи Другог светског рата Милош Црњански. Очигледно је да Душан Теодоровић, судећи по његовој денунцијаторској, тзв. аргументацији, није читао књиге и есеје Мила Ломпара, нити има озбиљан увид у деловање издавачке куће Catena Mundi, у којој објављују своје радове изузетно значајни српски интелектуалци и угледни аутори који покривају различите области друштвеног и културног живота.
„Злочести“ академик опште политичке праксе
Политичка и идеолошка острашћеност Душана Теодоровића може се јасно уочити у његовој тврдњи о томе шта га је покренуло и мотивисало да крене у овај, пре свега, политикантски и острашћени обрачун са професором Милом Ломпаром. „Све је почело једним мојим твитом у којем сам био помало злочест. Јесам, ево, признајем. Увек сам злочест према радикалској политици и свим дериватима те политике. Господин Мило Ломпар, без сумње, већ дуже време спада у истакнуте промотере радикалске политике завијене у пристојно опхођење и фине манире. Ломпар је љубазан човек, који не виче и не прекида саговорника. Такав Мило Ломпар је у овом тренутку много опаснији по будућност Србије од вође радикала Војислава Шешеља.“
Овакви небулозни и ничим аргументовани ставови Душана Теодоровића, који себе иначе дефинише као релевантног критичара, само су још једно сведочанство његове идеолошке искључивости и политикантског секташтва. Као „злочести“ академик опште политичке праксе, Теодоровић не пропушта прилику да нам саопшти како су Косово и Метохија за Србију неповратно изгубљени и да морамо признати тзв. косовску државност, да су Срби народ неспреман за европеизацију и модернизацију и да, као такви, морају бити стављени под страни протекторат.

До које мере иде његово секташтво и спремност на идеолошке дисквалификације говори његова тврдња да је Мило Ломпар „много опаснији по будућност Србије од вође радикала Војислава Шешеља“. Ко год је пратио јавна иступања и ставове професора Мила Ломпара, читао пажљиво његове есеје и књиге, могао је да се увери да су овакве потказивачке бесмислице, које пласира Душан Теодоровић, ништа друго до ординарне политикантске денунцијације и израз флагрантног незнања и површности.
Међутим, Душан Теодоровић ту не стаје, већ иде корак даље, клеветнички оптужујући професора Мила Ломпара да је један од идеолошких инспиратора распада, за њега никада непремостиве и још увек „живе“ СФРЈ, као и етничких чишћења, геноцида и ратних злочина. Ево шта је дословно написао Душан Теодоровић: „Ја само тврдим да су различити аспекти политичких ставова које заступа господин Ломпар, у синергији са мноштвом других фактора, допринели броју од 140.000 мртвих са простора наше некадашње домовине Југославије, етничким чишћењима, геноциду, ратним злочинима, хиљадама избеглица, разваљеној земљи и унесрећеним људима. Данас, ти исти ставови свакако не воде смиривању националистичких страсти у Србији и помирењу народа некадашње Југославије.“
Audiatur et altera pars
Није ми била намера да браним професора Мила Ломпара јер је он у свом одговору Душану Теодоровићу јасно показао како се води полемика у којој нема идеолошке острашћености и личних дисквалификација, већ је заснована на луцидној и доследној аргументацији. Желим само да укажем на неприхватљиву и бескрупулозну манипулацију и драстично кршење основних принципа независног и професионалног новинарства, што подразумева да је нужно и неопходно да се чује и друга страна (Audiatur et altera pars), која није део „Данасовог“ идеолошког и политичког опредељења.
Објављивањем овог, пре свега, клеветничког текста Душана Теодоровића, свакако недостојног једног академика, уредништво листа „Данас“ још једном је показало да је њихово залагање за поштовање европских, либералних и грађанистичких тзв. вредности и стандарда, као и за поштовање различитих мишљења, само празна прича без стварног покрића и смисла.
20. јануар 2025. године Маринко М. Вучинић