Догодине на мору – Никола Маловић

Догодине на мору – нова књига Николе Маловића сабира његове најангажованије текстова до сада.

Да ли ће вештачке пчеле заменити природне, да ли 0.666% људи поседује свет, да ли ће умирући Запад дати Истоку шансу да поентира, шта подразумева Агенда 2030, да ли једемо пилетину из живинарских Аушвица, да ли је Колумбо био Јевреј, шта је спорт, шта заправо значи FUCK, да ли је могуће јединство Православне цркве с осталим хришћанским деноминацијама, да ли неко намерно уништава школство и креће ли се свет ка пројектованој глади и новом Великом рату – читамо у првој од три целине, под називом Непознато море.

Друга целина, Море Србије и Црне Горе, на занимљив начин тумачи (за)компликоване односе између Србије и Црне Горе и Црне Горе и Боке Которске. Да ли Montenegro мрзи Србију и да ли Montenegro гаји колонијални однос према Боки Которској? Живимо ли у проклетој авлији? Да ли смо сви окупирани? У колекцији невероватних фотографија, видећемо и „чланску карту“ тзв. Црногорске православне цркве.

Финално поглавље, Море Боке Которске, пуно је укуса, боја и мириса Медитерана, кад и необичних података. Зашто се никад јавно не говори о Котору као о главном граду Боке, зашто је Његош у Боки брату католику посветио песму „Србин Србима на части захваљује“? Сазнајемо како живе Приморци, каква је веза летњих врелина и секса, како је зими, колико зарађују поморци и како изгледа живот пола на мору – пола на копну? У Боки се венчао у цркви Новак Ђоковић. Бока Которска је управо –брендирани регион. Пазимо…

Из књиге Догодине на мору

„Увијек се треба сјетити сцене из Спилберговог филма Шиндлерова листа када потихо ноћу, у бараци разговарају заточене Јеврејке. Устрашене су и забринуте, али само једна, за коју би се данас рекло да је теоретичарка завјере, стидљиво казује што је чула, а чула је да их одвозе возом и спаљују тамо негдје. Па је настало ругање у мраку, ћути тамо, ми Нијемцима требамо, нису луди да нас убију кад смо им потребни за рад!“

„Количина интелектуалног кајмака што деценијама напушта државу пропорционална је количини лоших ђака који заузимају мјеста најбољих. И ту није крај невољама. У недостатку интелектуалног крема, сурутка мисли о себи да је путер.

На мало простора тешко је дати много савјета, али је један златан. Не одлазимо. Тамо гдје је боље, тамо је двапут горе. Ако не одемо ми, мораће власт. Ако одемо – власт ће јахати до краја наших живота, и запатиће политичку династију.“

„Престао сам да активно предајем питомцима которске Поморске академије када је управа Академије скинула са зида све иконе Светог Николе с бродом у позадини. Пред Референдум у Црној Гори.

Кажу поморци: када је олуја на мору океану, сви у мислима имају Светог Николу.

Сада питомци гледају у грб Црне Горе изнад табле.

Но грб нема метафизичку пуноћу. Не може да пружи руку одозго у олују, на мору океану.“

Садржај књиге Догодине на мору погледајте ОВДЕ.