Предаја Косова је правна хроника деценије у којој је Србија, споразум по споразум, предавала своје институције и надлежности на Косову и Метохији. Дејан Мировић, правник и аутор три претходне студије о истој теми, овде их сабира и доводи до 2026. године. У средишту књиге је питање: како је држава која је 1999. одбранила Резолуцију 1244 пристала да сопственим пристанком призна елементе државности такозваном Косову? Одговор аутор тражи у преплитању међународног права и српског Устава.
Бриселски споразум – почетак предаје институција
Први део књиге реконструише закључивање Бриселског споразума 2013. године. Мировић анализира свих 15 тачака споразума и показује да су њиме укинути српска полиција, Цивилна заштита и правосуђе на Косову и Метохији. Аутор тврди да је само један члан споразума ставио ван снаге скоро 30 чланова Устава Србије.
Посебна поглавља прате расформирање МУП-а Србије на КиМ, распуштање Цивилне заштите и полагање заклетве српских судија пред Хашимом Тачијем 2017. године. Свака епизода документована је актима Владе, стенограмима Народне скупштине и изворним текстовима споразума. Дијалог Београда и Приштине аутор своди на формулу „нормализације ненормалног”.
Вашингтонски споразум и предаја суверенитета
Други део обрађује Вашингтонски споразум потписан у Белој кући 2020. године. Мировић тумачи свих 16 чланова – од предаје суверенитета над језером Газиводе и енергетским системом, преко антируских и антикинеских одредби, до признања Јерусалима за главни град Израела. Аутор разматра и правну природу документа којим се, како тврди, наставља предаја Косова: шта у међународном праву значи потпис председника без одлуке Народне скупштине?
Охридски споразум и признање без потписа
Трећи део прати преговоре о Француско-немачком плану 2021–2023, Сретењске демонстрације, барикаде на северу КиМ и оружани сукоб у Бањској. Мировић доказује да усмени пристанак обавезује Србију према члану 7 Бечке конвенције о уговорном праву, па предаја Косова добија правно обавезујућу форму иако Охридски споразум никада није потписан.
Аутор упоређује Француско-немачки план са Основним уговором између две Немачке из 1972. и прати његову примену – од чланства Косова у Савету Европе до Нацрта статута ЗСО.
Државни удар 2013–2023. године
Завршно поглавље изводи правни закључак целе студије: преговори вођени без преговарачке платформе, без одлуке Владе и без ратификације у Народној скупштини представљају, према аутору, државни удар. Мировић ту тезу гради на класицима правне и политичке мисли – од Монтескјеа и Лока до Слободана Јовановића. „Ниједан устав, формални или живи не може издржати самовољно мењање територијалног интегритета државе”, пише аутор.
Предаја Косова тако постаје и студија о томе шта се дешава са правним поретком када један човек преузме све три гране власти.
О аутору
Дејан Мировић (1972) је правник и аутор више књига о правним аспектима косовског питања, међу којима су Бриселски споразум – хронологија и последице и Државни удар: Француско-немачки план и Охридски споразум. Уредник је научних зборника из области права. Предаја Косова представља синтезу његовог вишегодишњег истраживања дијалога Београда и Приштине.


Калајић – видици и идеје
Genius romanus: велики писци о величини Рима – Коста Чавошки 
