Социјални конзервативизам – Душан Пророковић

Социјални конзервативизам, у тумачењу Душана Пророковића, није позив на повратак у прошлост, већ покушај да се одбрани сама идеја човека. Аутор полази од става да је човек „биће идеја” и да се преко идеја одређује сврха постојања заједнице. Шта се дешава када се те идеје плански мењају? То је питање из ког израста цела књига.

Улога идеологије у постмодерном свету

Пророковић показује како се од деветнаестог века значење идеја постепено сели из света „умног, невидљивог и трансцендентног” у свет „чулног, видљивог и иманентног”. Традиције се одбацују, вредносни обрасци се трансформишу, моралне норме редефинишу.

Ера постмодерне доноси свеобухватну деконструкцију основних појмова. Оно што је некад било неупитно проглашава се немодерним, па тиме и неприхватљивим.

Неолиберализам као идеологија

У средишту анализе је неолиберализам – за аутора не пука економска теорија, већ идеологија са глобалним амбицијама. Спој (левог) либерализма и троцкистичке идеје сталне промене ствара парадигму у којој ништа више нема трајно значење.

Пророковић тврди да се промена значења идеја не одвија спонтано, него организовано: кроз науку, медије и културу. Растакање традиционалних заједница и десуверенизација држава, по њему, угрожавају и сам опстанак човека.

Од постмодерне ка трансхуманизму

Аутор разматра хипермодерну као логичан наставак постмодерне – раздобље у ком прогрес утемељен на технолошкој револуцији води ка трансхуманизму. Ту се, упозорава, „победом културе смрти под изговором стварања Homo Deus-a” доводи у питање сам биолошки опстанак људске врсте.

Између културе рађања, која осигурава трајање и развој, и културе смрти, која нестајање уздиже изнад живота, аутор види основни вредносни расцеп нашег доба.

Социјална димензија конзервативизма

Овде је најоригиналнији допринос књиге. Класични конзервативизам, тврди Пророковић, неће понудити решења ако се не обнови. Зато конзервативизам мора да укључи социјалну функцију и да прихвати делове социјалдемократских погледа – праведну расподелу, борбу против сиромаштва, једнаку доступност јавних услуга.

Без тога, упозорава аутор, и сами конзервативци ризикују да постану „пуки посматрачи повратка човечанства у робовласнички систем”. Традиција се, како каже, одржава и на принципу солидарности.

Социјални конзервативизам као алтернатива

У закључку Пророковић сабира свој предлог: поредак заснован на равноправности, очување културе и идентитета, легитимитет институција утемељен на ауторитету и историјском континуитету. Социјални конзервативизам тако постаје идеолошки одговор на процес чије су последице, по аутору, већ видљиве.

Реч је о алтернативи која инсистира на идеалу добра наспрам идеје корисности. Између трајања и нестајања, Пророковић стаје на страну трајања – а Црњанског наводи као сведока тог избора: „Има сеоба. Смрти нема!”

О аутору

Душан Н. Пророковић (Лозница, 1976) научни је истраживач, универзитетски предавач и публициста. Виши је научни сарадник Института за међународну политику и привреду и редовни професор Факултета за међународну политику и безбедност. Аутор је више запажених студија, међу којима су Геополитика Србије и двотомна Ера мултиполарности. Социјални конзервативизам објављен је 2026, упоредо са сродном књигом Суверенизам: улога државе у постмодерном свету.