Метафизика и меци: мит о Гвозденој гарди
1.350,00RSD
НАПОМЕНА: Учланите се у клуб читалаца Catena mundi и остварите ПОПУСТ од 20%!
Књига Метафизика и меци: мит о Гвозденој гарди Владимира Димитријевића истражује духовне и идеолошке корене једног од најсложенијих покрета европског међуратног доба. Централна личност тог покрета био је Конастантин Кодреану, али књига прати и судбине интелектуалаца попут Елијадеа, Сиоранa и Јонескуа. То је прича о сусрету вере и фанатизма, мистике и политике. Уједно, реч је и о духовним искушењима која су потресала Европу и која ни данас нису престала.
А5 формат, 288 страна, тврд повез
Садржај књиге погледајте ОВДЕ
Категорије: Друштво, Духовност, Историја, Култура, Наша Европа, Политика Ознаке: владимир димитријевић, Гвоздена гарда, Ежен Јонеско, Емил Сиоран, идеологија, Јулијус Евола, Константин Кодреану, метафизика политике, Мирча Елијаде, Михаил Себастијан, Нае Јонеску, Православље, румунски аутохтонизам, Трећи пут, фанатизам
Од Константина Кодреануа до Јулијуса Еволе и Мирче Елијадеа, од Емила Сиоранa до Ежена Јонескуа и Михаила Себастијана – ово је књига која истражује један од најконтроверзнијих феномена европског 20. века. Метафизика и меци: мит о Гвозденој гарди Владимира Димитријевића није пука историјска реконструкција. То је духовна и интелектуална драма о времену када су се вера и политика сударале у најдубљим слојевима европске свести.
Кодреануов покрет „Легија Светог Арханђела Михаила“ настао је у доба дубоке духовне и моралне кризе Европе. Румунија је после Првог светског рата тражила свој „трећи пут“ – између комунизма и капитализма, између модерности и традиције. Димитријевић показује да је Гвоздена гарда истовремено била и покушај религиозног препорода и опасна политичка авантура. У њој су се мешали мистика и насиље, вера и фанатизам, стварајући непоновљиви спој. У позадини тог феномена налази се духовна криза Запада, коју су описивали Шпенглер, Јасперс, Сорокин, Хајдегер и Берђајев – а која траје и данас.
Књига показује како је Кодреану спојио мистику, национализам и православље у једну „револуцију духа“. Његова визија била је заснована на вери у духовни препород народа. Међутим, у пракси је та визија често прерастала у трагични фанатизам. Димитријевић ту појаву анализира као покушај повратка духовним коренима у доба техничке цивилизације. Истовремено је види и као упозорење шта се дешава када се религиозне идеје претворе у идеологију.
Једно од најзанимљивијих поглавља књиге повезује румунске аутохтонисте и српске неохуманисте. Иако без директног контакта, ове две традиције су тежиле истом циљу – повратку култури духа и одбрани човека од техничког нихилизма. Кроз њихове мисли, аутор реконструише балканску потрагу за духовним смислом у доба разарања Европе.
Најопширнији део књиге посвећен је четворици румунских интелектуалаца који су се различито односили према Легији. Мирча Елијаде је у младости био опијен идејом духовног препорода, али је касније скупо платио цену тих заблуда. Емил Сиоран је постао радикални критичар свог народа и целокупне цивилизације. Ежен Јонеско је, кроз драму Носорог, разобличио механизме идеолошке хипнозе. Михаил Себастијан, као Јеврејин, бележио је у својим дневницима страхоте фанатизма. Димитријевић све њихове судбине чита као четири пута ка истој трагедији – ка судару вере и идеологије у доба без Бога.
У завршном делу књиге налазе се и оригинална сведочанства. Објављени су текстови Нае Јонескуа, делови из Кодреануовог затворског дневника, Љотићев запис о Румунији и одломци из дневника Михаила Себастијана. Тај колаж гласова открива како су идеје „трећег пута“ у међуратном периоду често водиле у духовни и политички суноврат. Али показује и да је, упркос свему, постојала жудња за вером, идеалом и смислом.
Метафизика и меци није само сведочанство о прошлости. Она је огледало нашег века, у којем се идеолошки набоји и данас претварају у митове и насиље. Владимир Димитријевић овом књигом подсећа да без духовне основе нема ни културе ни народа који може опстати. Свако „гвоздено време“ почиње као вера – а завршава као упозорење.
| Тежина | 400 г |
|---|---|
| Димензије | 1 × 13 × 19 цм |
| Аутор |


Глобализација и православље – Марко С. Марковић 

