Из „Предговора“ књизи Срби Босне и Херцеговине у XIX веку

Као што се из наслова књиге види (Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – борба за слободу и уједињење) просторни и временски оквир истраживања је Босна и Херцеговина у XIX веку, али је неизбежно било да се осврнемо и на збивања у суседним српским државама (Србији и Црној Гори), те на време непосредно пре XIX века, као и на почетак XX века. Књига има три дела и додатак на крају.
У првом („Босна и Херцеговина за време ропства под Турцима у XIX веку“) и другом („Босна и Херцеговина за време аустроугарске окупације у XIX веку“) делу књиге пишем о борби Срба Босне и Херцеговине за слободу и уједињење против две велике – турске и аустро-угарске – царевине. Нисам имао амбицију да се бавим архивским истраживањима, да проналазим примарне историјске изворе, што је задатак професионалних историчара. Међутим, строго сам водио рачуна да све што у књизи напишем буде засновано на историјским чињеницама, односно истраживањима професионалних историчара од ауторитета који су писали о овој проблематици, те сведочанствима очевидаца из тог периода.
Наследовање класичној историографији
Због тога сам при писању ове књиге свесно прибегавао екстензивном цитирању (увек наводећи име аутора и назив његовог рада у самом тексту) из више од стотину књига и чланака. Читаоци ће приметити да је најчешће реч о радовима академика Милорада Екмечића (за цео XIX век), Галиба Шљива (за турски период), те Владимира Ћоровића и два докторанта Милорада Екмечића – Томислава Краљачића и Боже Маџара (за период аустроугарске окупације). Користио сам и записе савременика тог времена, као што су путописи странаца који су путовали овим просторима, извештаји конзуларних представника великих сила који су службовали у Босни и Херцеговини, те мемоарски записи домаћих учесника у тим збивањима.
У трећем делу књиге („Они су поставили темељ аутономији Срба Босне и Херцеговине“) налазе се кратке биографије српских народних вођа који су предводили покрет за црквено-школску аутономију. Сматрам да је важно да нешто знамо и о њиховим прецима, од којих потичу, те потомцима који су их наследили, па сам тиме употпунио њихове биографије. Нажалост, нисам успео да прикупим податке за све српске народне вође, а за многе сам пронашао веома штуре информације. Надам се да ћу касније (ако Бог да) успети да овај део комплетирам и објавим као посебну књигу.
„Дјело Јована Душанића инспирише и охрабрује да се мудра, истрајна и самосвјесна политика предака и у овом времену настави предвођена политичком, привредном, црквеном, културном и интелектуалном елитом.“


Велика Србија: мит или стварност – Чедомир Попов
Промена епоха и Запад на раскршћу – Богдана Кољевић Грифит
Истина о Француској револуцији – Марко С. Марковић
Медији и Трећи светски рат – Слободан Рељић
Калајић – видици и идеје
Политичко-верска активност Ватикана на Балкану кроз векове – Радослав Грујић
Србија и Кримски рат – Јован Ристић
Историјска свест српског народа – Жарко Видовић
Синови Светог Саве – Владимир Димитријевић
Разарање и отпор – Миша Ђурковић
Београдски равногорци: Југословенска војска у Отаџбини и Равногорски покрет у окупираном Београду 1941–1944 – Раде Ристановић
Легенда о Ђиласу – Весна Тријић
Државни удар – Дејан Мировић
Моја Русија – Владика Николај
Небојша Катић - Сурови нови свет
Хроника једне велеиздаје – Слободан Самарџић
Јован Душанић - Неолиберализам 

