Зашто „Српска десница“
Веома је мало истраживача и истраживања на ову тему, тако да овај пионирски подухват још увек не губи на значају, иако би одавно требало да је превазиђен од стране млађих и бољих научних радника. То је први мотив зашто се ова књига појављује поново, под новим насловом „Српска десницаˮ.
Старом садржају на крају је придодата и кратка студија о Народној одбрани, коју сам написао поводом 100-годишњице (2008) ове значајне националне организације у историји српског народа, која се у другој фази свога деловања уклапа у историјску епоху између два светска рата којом се у основи бави ова књига. Ова веза може се уочити и у томе што је одређени број водећих мислилаца српске „књижевне десницеˮ објављивао своје ауторске чланке у часопису „Народна одбранаˮ, истоименом гласилу ове организације које је у континуитету излазило све време између два светска рата. Овај идеал остала периодика српске „књижевне десницеˮ у истом периоду никако није успевала да оствари.
Шта је уопште десница?
Други мотив зашто се ова књига поново појављује пред читаоцима јесте жеља аутора и издавача да се контроверзни термин „десницеˮ попуни српским садржајем. Наиме, у времену када се толико пише и говори о „новим десним политичким кретањимаˮ не треба пити воду на замућеном извору од силне медијске пропаганде и идеолошког етикетирања. Посебно не када постоји аутентична национална мисао која најбоље дочарава шта је то „српска десницаˮ.
Нема, дакле, потребе да се савремене српске генерације напајају на „десним идеологијамаˮ западног света које нам се намећу као и све друго са Запада, када имамо своју традицију, своје националне мислиоце и оргинално духовно предање. За све оне који данас трагају за „десним изразомˮ у политици, култури и уметности добро би било да се најпре упознају са оним што су најбоље снаге српског ума и карактера написале и урадиле у овом кључу у времену између два светска рата када је „српска десницаˮ доживела свој врхунац. Тај „успон и раст праве српске десницеˮ прекинуо је Други светски рат и каснија комунистичка диктатура, и ова некада богата интелектуална, књижевна и политичка мисао није се од тог удара опоравила до данас.
Бошко Обрадовић


Велике силе и Срби 1496–1833 – Милош Ковић
Genius romanus: велики писци о величини Рима – Коста Чавошки
Три књиге Косте Чавошког - специјални комплет!
Демонтажа културе – Слободан Антонић
Мило Ломпар - Дух самопорицања – 15. издање
Културни национализам – Исидора Секулић
Дејан Мировић – Русофобија код Срба
Звонари слободе: Михајло Пупин и Владика Николај - Александра Нинковић Ташић, Бранислав Станковић
Србија и Кримски рат – Јован Ристић
Пропаст империје: Руска лекција – Митрополит Тихон (Шевкунов)
Ухваћени у вршењу својих права – Владимир Лепосавић
Радован – Како је избио рат – Марко Сладојевић
Медији и Трећи светски рат – Слободан Рељић
Књига о Дражи
Усташе, балканско срце таме – Срђа Трифковић 3. издање
Сава Банковић - У предворју пакла
Хладни рат и ренацификација Немачке – Слободан Вуковић
Државни удар – Дејан Мировић
Чије су светиње у Црној Гори: митрополија црногорска никада није била аутокефална – Љубомир Дурковић Јакшић
Како сахранити Броза: Тито и Срби, књига друга 


Рецензије
Још нема коментара.