Ухваћени у вршењу својих права – Владимир Лепосавић

Владимир Лепосавић – предговор другом издању књиге

„У првом дијелу рада су анализирана питања узрока међунационалних сукоба и модалитета унутардржавних односа већине и мањине. У том смислу, наглашени су налази социјалне психологије, попут оног о „аутоматизму“ дискриминаторскoг понашања чланова (било које) групе и сублимиране античке полемичке расправе о правима већине и мањине.

Посебно се говори о дужностима припадника националних и вјерских мањина данас, гдје тзв. теорија природне конституционалности представља покушај да се, за одређену групу не тако ријетких ситуација у свјету, понуди до сада неизречен концепт одавно прихваћене легитимности и већ постојеће праксе.

У општем дијелу посебно су анализирана два конкретна међународна људска права од изузетног правног и политичког значаја – слобода од дискриминације и слобода изражавања.

Питање интернационализације и деградације људских права повезује материју општег и посебног дијела, служећи као својеврстан увод у други дио књиге. На том мјесту се објашњава импонујуће заживјела идеја универзалне заштите основних људских права, али и поражавајућа пракса злоупотребљавања и манипулисања истом.

Посебни дио ове студије бави се питањем положаја Срба у Црној Гори и заснован је на мојим ауторским текстовима и анализама које су данас широј публици готово недоступне; први дио текстова настајао је у периоду од 2007. до 2017. године – описујући политичко вријеме од усвајања устава за осамостаљену Црну Гору до њеног пријема у НАТО. Других пет анализа Посебног дијела везане су за период од 2018. до 2020. године када је законским путем покушано разбијање Српске православне цркве у Црној Гори и одузимање њених храмова и имовине.

То је уједно и најважнија допуна првом издању ове књиге које је у штампано у Подгорици 2017. године.“

Митрополит Јоаникије о књизи

Митрополит (тада владика будимљанско-никшићки) Јоаникије на представљању првог издања књиге казао је да се Лепосавић актуелним и сложеним питањем идентитета не бави само као правник, већ се, поред његовог личног знања, користи и културом уопште.

„Он се на један лаган начин, пошто је ипак његова струка и тематика право, дотиче и тема из културе, дотиче се Косовског завјета, предања, традиције, а нарочито нас радује што се дотакао и ових болних питања, која муче нас у Црној Гори. Изнио је свој став о НАТО агресији на СР Југославију и са правне тачке гледишта, а то не треба никако да испустимо из вида, јер је у питању голо насиље“, рекао је Владика.

Додао је да српски народ карактерише то да трауме дуго носе, али да временом дају прави одговор на проблеме.

„Надамо се да ћемо када мало преболимо ове трауме које су нас снашле, а ту нам је веома важна и правна мисао, дати праве одговоре на проблеме који су нас задесили крајем 20. и почетком 21. вијека. Увијек је наша историја била у знаку борбе за сопствени идентитет. Др Лепосавић је анализирао припрему и спровођење референдума и проглашење побједе на референдуму, указао је на кључне злоупотребе које су се догодиле, а још је опширније питање како је донијет устав независне државе Црне Горе, којим је са једне стране Црна Гора дефинисана као грађанска држава, али су тамо, заправо, провучени неки параграфи, карактеристични за националну државу“, казао је митрополит на промоцији у Никшићу, априла 2018.

Садржај књиге погледајте ОВДЕ.

О Владимиру Лепосавићу

Др Владимир Лепосавић рођен је 24. августа 1984. године у Бару, гдје је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је 2008. године на Правном факултету Универзитета у Београду са просјечном оцјеном 10. Троструки је добитник награде Универзитета у Београду за стручне радове из области правних и економских наука.

Специјализирао је у области међународних људских права 2015. године, на Правном факултету у Вашингтону (American University Washington College of Law), а докторирао на теми међународне заштите мањина 2016. године, на Правном факултету Универзитета у Београду.

Аутор је више монографија, научних студија и чланака из области међудржавног права и међународних људских права. Члан је и оснивач неколико струковних и грађанских удружења. Од 2009. године радио је као предавач на универзитетима у Београду и Подгорици. Био је правни савјетник Српске православне цркве у Црној Гори и министар правде, људских и мањинских права у првој демократској Влади Црне Горе.