Воља за лаж: нови светски дезинформативни поредак – Слободан Рељић

Воља за лаж: нови светски дезинформативни поредак је још једна незаобилазна књига Слободана Рељића о савремености. Прво је, 2013, написао сјајну књигу Криза медија и медији кризе. Потом, као први његов наслов у Катени мунди, Медији и Трећи светски рат. У овој књизи отишао је и корак даље.

Историја дезинформације

У тексту који се може читати и као добар роман, аутор је кренуо од самих почетака. Јер, као и на почетку других пропагандних механизама 20. века, и овде стоје бољшевици. Од Дезинформбироа Чеке из 1923. па до Њујорк тајмса деведесетих година путања иде преко Гебелса и нациста. У дезинформисању се мења идеологија, али механизам остаје исти.

У другом поглављу аутор показује како су Срби постали жртве дезинформација током рата у Босни и Херцеговини. Један непознати новинар, који је писао за опскурни таблоид, постао је главни информатор Запада о „концентрационим логорима“. Да ли је неко проверавао његове „информације са терена“? Не, пре него што је то постало неважно.

Треће поглавље бави се историјом лажних вести у америчкој историји. Кувајтске бебе из инкубатора, Рузвелтове лажне вести и рат против Трампа само су фазе у једном дугом процесу – показује Рељић.

Четврто поглавље носи наслов „Теорија завере“. У њему је аутор покушао да одговори на питање зашто милиони људи широм света више верују у теорије завере него у вести. Коначно, да ли свеопшта параноидност извештавања погодује бујању теорија од којих ниједна није ни тачна ни нетачна.

Пето поглавље посвећено је доајену европског независног новинарства, Уду Улфкотеу. На његовом примеру показује се како се прелази пут од студента, преко агента БНД-а до црне овце. Само због трагања за истином.

Шесто поглавље показује размере обавештајног рада ЦИА-е са европским и америчким новинарима. Од тоталитарних стратегија манипулације, преко хладног рата све до Џулијана Асанжа плете аутор прати нит типично западне дезинформативне технике.

Воља за лаж као прикривена воља за моћ

У седмом поглављу Рељићева анализа стиже до савремености. Ако сте се осетили потпуно слуђено за време пандемије, ово је део књиге за Вас.

Осмо и девето поглавље су можда и најдрагоценији делови књиге. У њима Рељић суверено доводи у везу филозофију космополитизма и теорију „Великог ресета“. Да ли је пут према еколошком дигиталном рају заправо поплочан пакленим намерама? Шта чека човечанство у деценијама пред нама? Да ли су најновији позиви на солидарност са природом и промену поретка пут у још већу контролу? Шта нам је чинити даље?

Садржај књиге Воља за лаж погледајте ОВДЕ.