Књига Дубровачки Срби: изгубљено наслеђе је ризница заборављеног културног блага српског народа. Међу корицама ове књиге сабрани су мало познати текстови Срба Дубровчана и Срба католика о разним идентитетским и политичким питањима. У генерацијском низу од Никше Градија до Хенрика Барића овде су заступљени аутори који су и данас актуелни.
Бранислав Станковић и Александра Нинковић Ташић, аутори већ култне књиге Звонари слободе, одрадили су изузетно важан посао. За разлику од других књига чија тема су дубровачки Срби, у овој књизи њихов глас је дат непосредно. Нема потребе да се они, после толико година, они накнадно тумаче, присвајају или негирају. У књизи можете прочитати како су водећи Срби Дубровника писали о Руђеру Бошковићу и како су обележили његову годишњицу средином 19. века. Такође, о идентитету његове породице сазнајте више у бележницама његовог оца, Николе Бошковића.
Такође, у књизи постоји и низ изузетних текстова из пера Ловра Павловића Лучића о идентитету макарског приморја: коме је припадало и које је порекло његовог становништва. Поред Ловре Павловића, о идентиту Далмације прочитајте и из пера Косте Кулишића.
Неумрли Лазар Томановић је писао о односу Гундулићевог Османа према српству и хрватству, а Луко Зоре о развоју дубровачке књижевности.
Посебно важни су редакцијски текстови из часописа Дубровник о односу верског и националног идентитета у српском народу, као и врло занимљив позив Људевита Вуличевића омладини.
Књигу затварају одабрани чланци Антуна Фабриса, једног од водећих политичких есејиста у српској култури на почетку 20. века.