Геополитика и криптополитика Љубише Деспотовића и Вање Глишина поставља питање које савремена политичка наука радо заобилази: ко стварно одлучује иза призора видљивог? Студија полази од тезе да се најважнији процеси светске моћи одвијају у простору који измиче и медијима и званичној политици. Аутори то поље именују криптополитиком и уводе га као геополитичку субдисциплину.
Геополитика хаоса и геополитички вакуум
Свет после пада Берлинског зида аутори описују као поредак који се распада. Униполарна доминација атлантизма улази у фазу коју, по Игнацију Рамонеу, називају геополитиком хаоса – ширењем кризних жаришта од Украјине до Блиског истока.
У том вакууму, тврде Деспотовић и Глишин, ослобађа се вишедеценијски нагомилана деструктивна енергија. Балкан и српски простор поново постају арена укрштања великих сила.
Криптополитика: наука о скривеним структурама моћи
Управо ту Геополитика и криптополитика даје свој средишњи допринос – разграничење криптополитике од лаичких теорија завере. Аутори показују да се на угледним светским универзитетима завера озбиљно изучава – под именима конспирологија, тајна историја, криптополитика.
Позивајући се на Александра Дугина, Милоша Кнежевића и Љубомира Тадића, аутори подсећају да је политика одувек имала своје тамне коридоре. Криптополитика не тврди да се све збива по плану – она испитује где се одлуке заиста доносе.
Манипулација науком, медијима и технологијом
Велик део студије посвећен је појму геополитике јавног дискурса. Глобални медији, према ауторима, не преносе стварност него обликују владајуће наративе и поље дозвољеног мишљења.
Слично се поставља и питање геополитике науке: шта су чињенице које наука истражује и ко финансира одговоре. Кроз поглавља о мрежним ратовима и сајбер простору аутори прате како технологија постаје инструмент моћи.
Од пандемије до трансхуманизма
Геополитика и криптополитика испитује и нова поља борбе за моћ: геополитику здравља и искуство пандемије, геополитику екологије, геоинжењеринг и капитализам катастрофе. Посебна пажња дата је вештачкој интелигенцији.
Аутори разматрају како се вештачка интелигенција повезује са надзором становништва, трком у наоружању и пројектом трансхуманизма. Питање није технолошко него цивилизацијско: какав човек излази из тог процеса.
Наука и вера: српско становиште
Закључак књиге одбацује и нихилизам и пуку носталгију. Деспотовић и Глишин одговор траже у православној и светосавској философији, у којој су знање и вера саставни делови целовитог погледа на свет. „Научник и верник не морају и нису један другом супротстављени.”
Тиме се Геополитика и криптополитика враћа поруци свог мотоа, стиховима Омара Хајама: „Јер тајни смисао суштине ствари – се не види.”
О ауторима
Љубиша Деспотовић је научни саветник и руководилац Центра за политичку теорију у Институту за политичке студије у Београду и редовни члан Матице српске. Аутор је више од сто научних радова и више од двадесет књига и монографија.
Вања Глишин је доктор политикологије и руководилац Центра за геополитику у истом институту, заменик главног уредника часописа „Национални интерес” и добитник Светосавске повеље. Бави се међународним односима, геополитиком и безбедношћу.


Геополитички гамбит – Стевица Карапанџин 

