Зорица Кубуровић: Мој сусрет са поезијом оца Романа Матјушина
После ноћне смене, не очекујући ништа, прочитала сам те песме, буновна, уз јаку кафу, и сав је умор нестао као да га није ни било, узела сам оловку и успут препевавала буквалне преводе. Јер, то је у ствари била права поезија, коју можеш мало да поквариш, али не можеш да је уништиш, јер је мисаони ток поетски. Певао је о ономе што стварно зна, о посту, покајању, молитви. И то су биле песме које успостављају ред у људском бићу, граде испочетка срушену зграду унутарњег мира, камен по камен. Он је имао право искуство самоће и молитвеног живота. Он је проживео дивне поетске тренутке – самоћу у природи која је Божје дело, обнављање душе после молитве и плача, покајање које руши сав имагинарни свет зла.
После много година плакала сам и читала поезију, као у младости, кад сам читала Пушкина. Речи обичне, једноставне, као светлост, прецизне, непогрешиве.
Зорица Кубуровић


Опасна времена – Небојша Катић
Демонтажа културе – Слободан Антонић
Кратак курс руске философије – Т. Мармазова, М. Фоменко, Д. Чавкин
Слобода и истина – Мило Ломпар
Хроника једне велеиздаје – Слободан Самарџић
Нацијa и национализам – Коста Чавошки
Воља за лаж: нови светски дезинформативни поредак – Слободан Рељић
Запад и окупација – Игор Ивановић
Зло у књижевности и култури – Слађана Илић
Три књиге Косте Чавошког - специјални комплет!
Разарање и отпор – Миша Ђурковић
Од правне државе до титоистичке диктатуре – Милан Петровић
Миша Ђурковић - књиге у комплету
Московска Русија: три века руске државности – Зоран Чворовић
Историја и предање – Милош Ковић
Како сахранити Броза: Тито и Срби, књига друга 



Рецензије
Још нема коментара.