Митови новије српске историје – Милош Тимотијевић

Митови новије српске историје је књига Милоша Тимотијевића о контроверзама 19. и 20. века које и даље трају. У књизи је обухваћен велики опсег тема и епоха: од настанка заветне заједнице код Срба, па све до проблема комунизма као нове религије. У овом опсегу су и проблеми политике сећања на српске устанке, али и откривања аутентичног народног разумевања Првог светског рата.

Посебан део књиге чине текстови о комунизму и југословенству – како интегрално, тако и комунистичком. Коначно, ту су и вечите и неразрјашњене теме устаничког сукоба 1941. и тајне заосталог блага Краљевине у Западној Србији.

Аутор о књизи

Књига Митови новије српске историје настала је захваљујући иницијативи мог искреног и дугогодишњег пријатеља др Владимира Димитријевића, професора Гимназије у Чачку, и предусретљивости издавачке куће „Catena mundi” која је на крају и одредила назив публикације.

Разнородне теме ипак обједињује став аутора о неопходности непрекидног испитивања уврежених схватања и ставова у „јавној историји”, који временом израстају у непорециве митове, како би се формирала критичка историјска свест на подлози тачних података о прошлости у непрекидном процесу изградње што је могуће поузданијих сазнања о друштву у коме живимо.

Наспрам мита нуди се знање које никако није „апсолутна истина” (опет нови мит), већ својеврсна „отворена истина” као непрекидни процес истраживања, анализа, компарација и тумачења која отварају нове путеве у доживљају, схватању и разумевању прошлости.

Садржај књиге Митови новије српске историје погледајте ОВДЕ.

Милош Тимотијевић – биографија

Милош Тимотијевић (Чачак, 1969), историчар, студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године. Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, у коме је добио и звање музејског саветника.

Главна подручја научних интересовања су модернизацијски процеси на Балкану у другој половини XX века, друштвена и културна историја чачанског краја у XX веку, историја цркве и црквене уметности на подручју западне Србије, војна, политичка и друштвена историја Србије у Другом светском рату.

Објавио је 24 монографије, још десет публикација различитог садржаја, 116 научних чланака, преко 300 текстова у дневној и недељној штампи, аутор је 14 изложби као и преко 100 промоција и предавања. За досадашњи рад добио је девет награда, међу којима се истиче „Михајло Валтровић” Музејског друштва Србије за 2004. годину.