Књига Српски конзервативци 1878-1914. обухвата репрезентативне текстове српских интелектуалаца и политичара који су заговарали конзервативне идеје. Обухваћен је период ефективног задобијања независности Србије па до Првог светског рата, када је државност Србије заложена у југословенски пројекат.
Заступљени су следећи аутори: Милан Пироћанац, Димитрије Руварац, Милутин Гарашанин, Чедомиљ Мијатовић, Љубомир Недић, Драгиша Мијушковић, Светомир Николајевић, Божа Кнежевић, Стојан Новаковић, Живојин Перић, Јован Б. Јовановић и Слободан Јовановић.
Аутори општа конзервативна начела су покушали да примене на проблеме парламентарног живота у Србији и организацију државе. Истовремено, са конзервативних позиција покушали су да утичу и на менталитет српског народа, храбро истичући неке укорењене мане. Пажљивом читаоцу не може промаћи да поједини њихови ставови ни данас не губе на важности, што посредно указује и на горући недостатак конзервативне мисли и данас.
Цитати из књиге
„Свака паметна политика мора бити заснована на реалној основи: тежити прво ономе што је достижно и остварљиво.“ (Јован Б. Јовановић, Југословенски покрет, 1908)
„Српски народ као колективна целина има некакав чудан недостатак. Као појединац – Србин савлада тако рећи све што је пред њим. А ретко који дружбени или народни посао српски иде напред тако како би било достојно српске бистрине, српске даровитости и дурашности.“ (Стојан Новаковић, Двадесети или средњи век?, 1910)
„Ићи се напред не може без чувања корена, из кога се лоза храни, пошто се нов живот народни увек расплеће из пређашњих тековина.“ (Стојан Новаковић, Нашим пријатељима, 1903)
„Доиста налазим да нас ништа није тако оназадило као тежња за напретком, у којој смо свагда били готови да раскрстимо са оним што се затекло и да примимо све што је ново, не испитујући много ваља ли оно или не ваља.“ (Љубомир Недић, Писмо „Реду“, 1894)
„Парламентаризму је нужна глупост; без глупости нема парламентаризма. Чим нестане глупости, разумеће се да има питања за која треба број, а да има питања за која треба памет. А разумеће се и то да памет може често да замени број, али да број не може никад заменити памет.“ (Милутин Гарашанин, Парламентаризам, 1939)
Рекли су о књизи:
Душан Достанић (Институт за политичке студије): Овај зборник доноси нешто заиста ново и Србима поново открива њихову заборављену традицију.
Рецензије
Још нема коментара.