Василије Крестић – Геноцидом до Велике Хрватске

О књизи „Геноцидом до Велике Хрватске“:

„После геноцида над Србима у време Павелићеве НДХ, и последњег, у Туђманово доба, намеће се питање: како је тај грозни злочин био могућ и зашто се десио? Василије Крестић сматра да се на то питање може одговорити само ако се суживот Хрвата и Срба прати током последњих пет-шест столећа, од петнаестог до под крај двадесетог века, од тренутка кад су се Срби затекли са Хрватима у истој државној заједници.

Крестићеве анализе су минуциозне, увек засноване на документима. Омогућујући чињеницама да оне говоре, аутор је осигурао пуну научну објективност овог свог дела. Истраживања Крестићевих претходника не одликује таква узорна темељитост. Васо Богданов је мржњу Хрвата према Србима, па и геноцид, објашњавао шестојануарском диктатуром краља Александра Карађорђевића. Другим речима Срби су најкривљи за хрватску мржњу и њихове пориве за осветом – тумачење крајње неуравнотежено, једнострано и непристрасно.“

Драган Недељковић

Језгровита и суштинска књига

„Васкрсавање хрватске државе, после осам и по векова, праћено је до тада невиђеним злочином на балканским просторима – масовним истребљивањем Срба. Ова књига покушава да да одговор на питање „како је такав злочин био могућ и зашто?“ Аутор је истакао у предговору да је „осећао неодољиву потребу да напише ову књигу“, за добробит свог народа и за задовољење своје научне савести. … Крестић је пробрао и изнео најважније моменте који су водили српско-хрватским сукобима. Истакао је да су многе појаве заслуживале посебне студије па се стога ограничио само на то да на њих укаже.

… Писана језгровито, поткрепљена бројним изворним подацима првог реда, невелика обимом, а посвећена суштинском питању односа двају „братских народа“, књига академика Крестића морала би да служи као опомена за трезвеније, хладније и реалније сагледавање српско-хрватских и југословенских добрих и лоших страна, а изнад свега наших

Драган Недељковић