После читања Чворовићеве студије о Еклоги види се, више него јасно, да је христијанизација државе у царству Источних Римљана била озбиљно схваћена, и да су Византинци настојали да Еванђеље спроведу у живот. Такође, бива нам јасније и зашто се такав рат у Европи и Америци води против хришћанских друштвених норми и сваког трага хришћанског морала – да би човечанство коначно било побеђено од стране глобалистичке елите банкократа и других поклоника бога мамона, оно мора бити репаганизовано.
Владимир Димитријевић
Из предговора:
„Књигу „Право и Православље“ чине три одвојена правноисторијска рада: магистарска теза, под насловом „Хришћанске норме у Еклоги“ (одбрањена 2006. на Правном факултету Унивезитета у Крагујевцу, одштампана у књизи без значајнијих измена), као и чланци „Верске слободе и државноправне мере против прозелитизма у Московском царству (XVI и XVII век)“ (објављено у часопису Црквене студије, бр. 9, Ниш, 2012) и „Слобода вероисповести у Кнежевини и Краљевини Србији“ (зборник Слободе и права човека и грађанина у концепту новог законодавства Републике Србије, књ. 3. Крагујевац, 2004. ). На први поглед се чини да ови текстови, због хронолошке удаљености њихових предмета истраживања – Византија VIII век, Русија XVI и XVII век и Србија XIX век, не чине једну међу собом повезану тематску целину. Како је реч о истраживањима из правне, а не из политичке историје, хронолошки аспект овде има сасвим другоразредни значај. Када се посматрају из угла научне дисциплине која се бави развитком права, радови сабрани у овој књизи састављају једнствену тематску студију посвећену анализи односа хришћанства и права и то искључиво у државама православног (византијског) цивилизацијског круга.
Централни део књиге заузима монографско истраживање вишевековног процеса христијанизације класичног права паганске римске Империје у раној Византији, започет у IV веку доношењем појединачних закона првих хришћанских царева, а заокружен доношењем у VIII веку Еклоге, као „првог хришћански законик“. У два рада мањег обима однос хришћанства и права посматра се кроз анализу феномена верских слобода; најпре у законодавству једног православног царства, каква је била Московска држава у XVI и XVII веку, а потом у европеизованом либерално-демократском правном поретку самосталне нововековне српске државе.
Радови који чине књигу „Право и Православље“ представљају пионирски покушај у српској правноисторијској науци да се расветли значајно питање односа хришћанства и права у државама православног Истока. То што је истовремено реч о ауторовим научним првенцима свакако је оставило трага у квалитету рукописа. Тек ће се кроз комуникацију са читаоцем јасно искристалисати све мане, ограничења и могући научни доприноси отачественој науци текстова који су угледали дан захваљујући труду издавачке куће Catena mundi.
Аутор изражава најдубљу захвалност рецензентима, проф. др Мирјани Стефановски и проф. др Марку Павловићу као ментору, који су почев од магистарске тезе па до докторске дисертације са посебном бригом пратили, обликовали и неговали његова прва правноисторијска истраживања. Књига „Право и Православље“ добила је додатну пуноћу предговором мр Владимира Димитријевића, православног публицисте који је свестраним списатељским, преводилачким и предавачким радом оставио неизбрисив утицај на духовном преображају генерација чији је исписник, а којима припада и аутор књиге.“
Зоран Чворовић
Рецензије
Још нема коментара.