fbpx

Културна политика је темељ сваке нације

Бранимир Нешић: Културна политика је основ сваке друге политике

Бранимир Нешић дао је интервју за руски сајт „О Србији на руском“ (ruserbia.com) о културној политици у Србији и издавачкој политици ИК Catena mundi.

Молим вас да се представите.

– Рођен сам 9. маја 1974. године у Краљеву, на Дан победе против фашизма. Немци су за време Другог светског рата, октобра 1941, у мом родном граду стрељали неколико хиљада цивила, па се сваке године обележава сећање на тај злочин. Сећам се да сам као седмогодишњак ишао са својим учитељем и осталим ђацима да положимо цвеће на хумкама побијених људи. Тада суштински нисам схватао шта се догодило 1941. у мом родном граду, ко је и зашто убио моје суграђане, али је то стратиште и спомен обележје, стотине посечених белих мермерних храстова који представљају одузете животе недужних Краљевчана с почетка рата, оставило дубок траг у мени. Тај траг се очигледно касније испољио у преданом проучавању српске слободарске историје и темеља идентитета, као и колонијалних аспирација великих сила на простору Балкана. После завршене основне и средње школе уписао сам Филолошки факултет Универзитета у Београду, на катедри за српску књижевност дипломирао сам са темом Хришћански мотиви у српским народним епским песмама. У току студија био сам један од оснивача Студентског протеста 1996/1997, који је настао јер тадашњи председник Слободан Милошевић није хтео да призна пораз на одржаним изборима, а јануара 1999, два месеца пре злочиначког НАТО бомбардовања Србије, са још двоје студената Филолошког факултета, покренуо сам часопис за националну културу и друштвена питања Двери српске. Од 2004. до 2011. био сам оперативни уредник у Православљу, у званичној новини Српске патријаршије у Београду. Од 2012. године основао сам издавачку кућу Catena mundi, коју до данас водим и у којој радим.

Шта je Catena mundi?

Зашто сте одлучили да дате такво име издавачкој кући и шта то значи?

Catena mundi је стари топоним који се користио на географским картама. Јован Цвијић, познати српски географ, почетком 20. века је написао: „У доба Страбона и Птоломеја, цртало се на картама и описивало у географским делима једно планинско било, које се без прекида пружало од Истока на Запад, од Црнога Мора до Алпа. У доба Ренесанса оно се звало Catena Mundi или Catena del Mondo. Испитивачи прве половине XIX века зову га Централно Било (Centralkette). Оно је делило јужне балканске земље: Грчку, Македонију и Тракију од северних, теже приступачних и хладних области, са великим снеговима и јаким мразевима, које су насељене, како говораху Јелини, варварима. То Било је чинило високу баријеру између дивљих северних области и цивилизованог Југа.“ Други битан фактор који је утицао на моју одлуку да издавачкој кући дам ово мистериозно име, био је мој велики пријатељ и интелектуални учитељ Предраг Драгић Кијук (1945–2012), који је 1992. године приредио и објавио двотомну енциклопедију српског народа Catena mundi, која се бавила проучавањем миленијумског трајања Срба на Балкану, на веригама света. Када сам у току студирања дошао до ове енциклопедије, пола године нисам могао да се одвојим од ње. Она је била препуна информација које нисте могли да чујете у великим медијима. Врло брзо је та књига с правом стекла статус „националне Библије српског народа“. Касније сам упознао Предрага Драгића Кијука, а временом смо постали блиски пријатељи и сарадници. Почетком 2012. године Кијук се упокојио у Господу. У знак сећања на њега, октобра исте године основао сам издавачку кућу и дао сам јој име по његовом изузетно значајном издавачком подухвату.

Предраг Драгић Кијук
Предраг Драгић Кијук

Испричајте нам историју издавачке куће. На којим принципима заснивате свој рад? Каква је политика издавача?

–За разлику од других великих издавачких кућа у Србији, које штампају све и свашта, код којих се не зна ни издавачка политика нити програм (оне су пре фабрике књига него издавачке куће), у Catena mundi уреднички програм је био јасан од самог почетка: проучавање националне историје и темеља духовног и културног идентитета српског народа на простору Балкана. Срби су градили и граде своју кућу на веригама света, на месту где се дотичу и сударају велике цивилизације и културе, као и интереси великих сила. Самим тим, подразумевало се и бављење друштвено-политичким питањима, посебно оним које можемо подвести под процесе дугог трајања, као што је унијаћење, асимилација, креирање нових квазинација на Балкану, проучавање меке моћи политике и тако даље. Прве године у раду биле су  врло тешке, али смо преданим радом и јасном уређивачком политиком, као и великим бројем значајнијих националних интелектуалаца који су своје поверење дали нашој издавачкој кући, ширили свој простор, утицај и добар глас у читалачкој публици. Данас је Catena mundi, да не будем лажно скроман, једна од најзначајнијих и најактивнијих националних издавачких кућа у Србији. До сада смо објавили преко 160 књига, а надам се да ћемо до октобра ове године, када ћемо обележити десетогодишњицу рада, доћи и до 200 објављених књига. У најкраћем, издавачка кућа Catena mundi окупља људе који храбро сведоче истину, наш народ каже Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога Истинога, и који спремно деле исти сан, исту жељу и исти програм: слобода и јединство српског народа!

Ко су наши читаоци?

Опишите портрет вашег типичног читаоца.

– На почетку треба напоменути да су Срби до 90-их година 20. века живели у једнопартијској комунистичкој диктатури, у земљи која се звала Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ), којом је до своје смрти владао Хрват по националности Јосип Броз Тито, човек кога су, извините што на то морам да вас подсетим, Совјети довели на власт 1944. и који је истим тим Совјетима окренуо леђа 1948. године и приклонио се Западу. У тој и таквој комунистичкој Југославији, у којој је владала девиза „слаба Србија, јака Југославија“, било је забрањено или, да мало ублажим, није било пожељно да се неко бави проучавањем српске историје и културе. После ратова 90-их година, после бомбардовања Србије 1999. од стране наших западних „савезника“, указао се велики простор за озбиљно,  свакако не популистичко већ за научно аргументовано проучавање српске културе, народа, друштва и политике. Питали сте ме како изгледа типичан читалац Catena mundi. У најкраћем: он је гладан истине о себи и о српском народу. Ми се историјом не бавимо зато што волимо прошлост; превасходни разлог зашто се бавимо историјом, барем је тако из мог угла, јесте да покушамо у прошлости да пронађемо одговоре који ће нам у садашњости помоћи да не правимо исте или сличне грешке, да сазнамо ко смо и где се налазимо, ко нам је пријатељ а ко нам је непријатељ, а све са циљем да нашим потомцима дамо неке одговоре и смернице за мало бољу будућност од оне коју смо наследили од наших очева, а која је обитавала на развалинама и пепелу старе комунистичке Југославије.

Са промоције
Са промоције књиге Историја једне утопије

Руски издавачи данас се непрестано жале на многе проблеме: од раста цена папира до пада тражње. Какво је стање на тржишту књига у Србији?

– Потпуно могу да разумем своје руске колеге; у последњих неколико месеци цене папира на тржишту су подивљале. Не знам да ли је у питању једна од привредних последица изазваних овом фамозном пандемијом короне вируса, или о планираном смањивању ионако смањене читалачке публике, али ситуација није ни мало добра. Између осталог, да не кажем превасходно, издавачи креирају цене својих књига имајући у виду цену папира и штампања. Ако желимо да допремо до већег броја људи, књиге не смеју да буду много скупе и за све би било добро да се цена папира на тржишту што пре стабилизује. Catena mundi је и пре короне била концентрисана на продају и маркетинг преко интернета и социјалних мрежа и то нас је, морам да признам, сачувало у претходне две године када су због короне затваране књижаре и забрањиване промоције, као и велики Сајам књига у Београду. Ми не штампамо популарне или псеудоисторијске књиге, тако да морамо посебну пажњу да посветимо упознавању наше читалачке публике са издањима која објављујемо и, хвала Богу, за сада успевамо у томе.

Подкаст код Бране / Podkast kod Brane
Подкаст код Бране

Упоредо, покушавамо да се прилагодимо новонасталој ситуацији и трендовима, тако да смо прошле године, за Васкрс, покренули и нашу видео-продукцију и емисију Подкаст код Бране, данас у великој мери популаран формат на интернету и међу млађом популацијом, у којој разговарам са бројним Катениним ауторима и другим значајним интелектуалцима у Србији. Ваши читаоци могу да се упознају са нашим књигама на сајту www.catenamundi.rs, али и са нашом видео продукцијом на линку www.youtube.com/c/Catenamundi. Дакле, у најкраћем, морате да се прилагодите и да будете спремни за нове облике борбе, морате да се борите за пажњу и поверење ваших читалаца, који су на дневном нивоу затрпани морем непотребних и оптерећујућих информација. Како да се изборите за пажњу? Непрестаним континуираним, мукотрпним и креативним радом. Како да се изборите за њихово поверење? Будите доследни и озбиљни, увек више цените квалитет и истину од популизма и наизглед бљештавих полуистина.

Наша издања

Да ли бисте могли да издвојите неке од својих књига као највећи успех? Шта је разлог популарности ових књига?

– На самом почетку истакао бих обновљено издање прва два тома енциклопедије Catena mundi, али и нова два тома која смо урадили у претходним годинама, тако да данас имамо четири тома енциклопедије српског народа на скоро 4000 страна. Знам да се ради о књигама великог обима, али ако неко жели да сазна тајну постојања и трајања српског народа, онда је ово монументално издање, са преко 350 најзначајнијих аутора који дају одговоре на бројна питања, заиста неопходно. Даље, ту су и две капиталне књиге: Јована Радонића Римска курија и јужнословенске земље од 16. до 19. веку, као и Magnum crimen Виктора Новака, а обе се баве политиком Римске курије и Ватикана према православним Србима на Балкану. Ту је свакако и Историја Српске Православне Цркве Ђоке Слијепчевића, најбоље написана историја СПЦ, затим двотомно издање Историја једне утопије, зборник који смо објавили поводом стогодишњице од стварања Југославије 1918. године, као и Књига о Дражи (Михаиловићу), истина о првом устанику на простору Југоисточне Европе против нацистичког зла. Од савремених интелектуалаца, издвојио бих култну књигу данашњег најзначајнијег српског интелектуалца Мила Ломпара Дух самопорицања и бројне друге књиге…

За Catena mundi су писали и пишу бројни српски интелектуалци: од академика Василија Крестића и Косте Чавошког, до професора Филозофског факултета Слободана Антонића и Милоша Ковића, Правног факултета Милана Петровића, Зорана Чворовића и Дејана Мировића, Факултета политичких наука Часлава Копривице и бројних других српских доктора наука: Миломира Степића, Мише Ђурковића, Бојана Димитријевића, Ирене Арсић, Владимира Димитријевића, Слободана Самарџића, Срђана Цветковића, Слободана Јанковића, Милоша Тимотијевића, Косте Николића, Јована Душанића, Александра Раковића, Слободана Рељића, Александра Гајића, Богдане Кољевић, Стевана Гајића, али и књижевника и публициста Небојше Катића, Николе Маловића, Маринка Вучинића, Игора Ивановића, Александре Нинковић Ташић и Бранислава Станковића… Нека ми опросте они које нисам навео, заиста сам свима захвалан на, надам се, оправданом поверењу које су дали нашој издавачкој кући.

Да ли је у историји ваше издавачке куће било ситуација да су настајали проблеми због књиге?

– Било је прећуткивања у медијима, било је очигледно планског занемаривања нашег рада попут добијања мањег простора на Сајму књига у Београду од оног који нам по нашем раду припада, али истини за вољу, није било неких већих проблема и притисака од стране садашње власти. Битно је да  напоменем да се Catena mundi не бави дневном и страначком политиком, ми проучавамо културну и националну политику па самим тим не бежимо да се бавимо и савременим политичким проблемима у којима се налази српски народ данас. Такође, за Catena mundi данас пишу бројни интелектуалци који су врло критички настројени када је у питању политика данашњег председника Александра Вучића, посебно његова политика према Косову и Метохији.

Објавили смо и две књиге Дејана Мировића Бриселски споразум и Вашингтонски споразум, које критички али и на правно аргументован начин сагледавају проблематику тих споразума које је потписао данашњи председник. Једноставно, Catena mundi дели судбину неких својих аутора који због критичког односа такође нису драги властодршцима у Србији, самим тим нема их ни у средствима масовног информисања. Велики медији ће се ослободити и за њих и за нашу издавачку кућу када се Србија ослободи и постане самостална. На жалост, она је данас под колонијалном управом западних интересних центара моћи и великих транснационалних компанија. 

Постоји ли књига коју бисте Русима саветовали да прочитају како би боље разумели Србију и Србе?

– Ух, врло тешко питање. Ако већ морам да издвојим пар књига, онда би то биле енциклопедија Catena mundi и Историја Српске Православне Цркве Ђоке Слијепчевића, а од новијих књига Велике силе и Срби Милоша Ковића. У њима би руски читаоци дошли до најбитнијих информација о српском народу, али и о узајамним односима српског и руског народа. Ове  књиге заиста представљају добру основу за даље проучавање српске историје и културе.

Да ли се могу наручити ваше књиге из Русиjе? Како?

– Наравно, преко нашег сајта www.catenamundi.rs можете да сазнате све о нашим издањима, свака има детаљан опис, као и да наручите било коју књигу. Наша издања шаљемо широм света, а посебно нам је драго када она стигну у братску Русију.

Културна, а не дневна политика

Да ли издавачка кућа учествује у политичким активностима Србије?

– Као што сам већ рекао, Catena mundi се не бави дневном и страначком политиком, нити заступа неку одређену политичку опцију. Сматрам да патриотски оријентисани политичари и странке у Србији треба да се равнају према националном програму који се полако ствара у оквиру свеобухватног рада издавачке куће Catena mundi, а не да буде обрнуто, да једна издавачка кућа буде експозитура неке странке. Разлог је једноставан: у политици сте често у прилици или сте принуђени да чините неке уступке, да одређујете приоритете због којих реализација битних планова мора да се одложи, морате да се повијате како ветар дува, посебно када припадате бројчано малим народима као што је српски. Просто – политика је такав посао… Ја то разумем, чак у одређеној мери могу и да оправдам такво чињење, све док је оно одређено националним и општим, а не личним или страначким интересима… Када сте на челу једне издавачке куће, која је препозната као издавач који се труди да на озбиљан и одговоран начин трага за важним одговорима из српске прошлости и садашњости, заиста би било нечасно да се све што је Catena mundi до сада урадила, као и сви људи који су објављивали књиге код нас, на неки начин злоупотреби. Такође, сваки човек би требало да открије своје дарове и таленте, није свакоме дато да се бави политиком и да буде добар политичар. Природно је да неке људе више занима политика и политичка филозофија, али мене је увек више привлачило проучавање националне историје и културе.

Да будем потпуно искрен, сматрам да је бављење културном политиком основа за бављење било којим другим видом политике, па и овом дневном и страначком. Данас имате на десетине, можда и стотине политичких странака у Србији, али је мало национално опредељених издавачких кућа чији је кључни задатак да пронађу одговоре на бројна питања, посебно имајући у виду скоро стогодишње и идентитетско и друштвено-политичко лутање српског народа у периоду трајања обе Југославије. Национални приоритети морају да се знају, морају да се прихвате и да се пожртвовано извршавају. Не може и не треба свако да буде генерал или фудбалским речником казано центарфор, битан је цео тим, а национална културна политика је душа тог тима. Културна политика је темељ сваке нације!

Митрополит Амфилохије, од милоште Ђед, на штанду Catene mundi, сајам књига 2019. године
Митрополит Амфилохије, од милоште Ђед, на штанду Catene mundi, сајам књига 2019. године

На крају, реците нашим читаоцима о новим производима издавачке куће.

– Иако је и прошла година обележена овом несрећном пандемијом, Catena mundi је само у њој објавила скоро 30 књига. На првом месту истакао бих књигу једног Немца Карл Хајнц Дешнера Политика римских папа у 20. веку, која врло детаљно расветљава везе Римокатоличке цркве и нациста. Затим, ту су књиге Нација и национализам академика Косте Чавошког, Право и православље Зорана Чворовића, Велике силе и Срби Милоша Ковића, Тамни коридори моћи и Мрачни коридори моћи директора Института за европске студије Мише Ђурковића, затим Србија 1941. Бојана Димитријевића и Отпор комунистичком режиму у Србији Срђана Цветковића, као и књиге младих историчара Немање Девића, Растка Ломпара, Милутина Живковића и Радета Ристановића. Посебно сам поносан на ове младе људе, они у све уливају радост и наду да долазе нове снаге које ће наставити борбу. Планирамо и нове књиге; овом приликом, ексклузивно за ваш портал, могао бих да најавим књигу Владимира Димитријевића Синови Светог Саве, која ће се бавити животом и радом тројице најзначајнијих српских теолога и духовника 20. века, Светим владиком Николајем Охридским и Жичким, Светим Јустином Ћелијским и блаженопочившим Патријархом Павлом.

Умор западне цивилизације је очигледан, Шпенглер га је називао пропашћу Запада, али ми Срби, који се налазимо у граничном појасу са њима, као и ви Руси, који сте им велики трн у оку, сви скупа и заједно, морамо бити храбри и опрезни. Даће Бог да будемо мудри као змије и безазлени као голубови и да урадимо све што је у нашој моћи да се, како рече Свети владика Николај, вратимо Богу и себи, да се обожимо, сложимо и умножимо. Амин, Боже дај!

Интервју водио: Владимир Басенков

Извор: О Сербии – по рускии