fbpx

Народ проруски расположен – елитом влада русофобија

Зашто је „Русофобија код Срба 1878-2017.“ једна од најзначајнијих књига које су се појавиле на овогодишњем Сајму књига прочитајте у интервјуу са њеним аутором, Дејаном Мировићем.

Др Дејан Мировић

Прошао је још један сајам, или народски – вашар, па и овај посвећен књигама. Али, као и на сваком вашару и на овом се, често, од шуме не види – дрво. Тако су у општем бљештавилу бројним посетиоцима сајма, сасвим сигурно, промакла многа вредна дела која неће вредети само колико и вашарски попуст и „паркирање“ у витрине, јер се „слажу боје“!

Једна вредна књига, сигуран сам, а било их је доста, иако жири као сваки жири има своје виђење, о подељеним наградама тек почињу да се воде бројне расправе без краја и до идућег сајма, у издању угледне издавачке куће „Catena mundi“, аутора др Дејана Мировића, доцента на Правном факултету Универзитета у Приштини-Косовска Митровица – Русофобија код Срба 1878–2017, сигуран сам, својом актуелношћу, прецизношћу и понуђеним бројним доказима на основу пажљивог проверавања чињеница и још брижљивије анализе изјава, текстова, коментара – превазићи ће и овогодишњи вашарски сјај Сајма књига у Београду, а још сигурније код многих људи изазваће, чему се аутор нада, оно што се данас, махом избегава – да размисле и размишљају.

Ту мислим на оне читаоце који нису заслепљени твитер књижевницима, фејсбук писцима и свемогућим незалицом познатијим као – интернет.

Не, ово је књига, рекао бих за – мислеће читаоце.

Убеђен сам да их има много више него што многи осмишљивачи хитова попут “фарми”, “задруга”, “парова” или сличних ЕУропских програма, скупо истина плаћених – за заглупљивање широких народних маса…

Господине Мировићу, шта Вам би да се под старе дане, чини ми се, изборем теме “Русофобија код Срба” латите Достојевског и његових, ако се још сећам из школе, Пишчевих дневника или записа, насталих пре 14 деценија? Или је актуелност теме – русфобије у Србији данас, Бонд стил или хуманитарни центар – Исток (Русија) илити Запад (САД, ЕУ, Брисел) разлог Вашег истраживања и ове књиге коју држим у руци?

– Добро се сетисте Фјодора Михајловича Достојевскг (рођен 11. 11. 1821. у Москви, умро 9. 2. 1881 у Санкт Петербургу, примедба уредника). Имам утисак да класици више нису, што би се модерним речником казало ИН, у Србији поготово руски?!

Чекајте мало, па зар у тим Пишчевим дневницима између осталог не пише…: “народ је проруски расположен – елита је русофобска”?!

– Пише, идеју сам позајмио од великог Достојевског и одлучио да пишем о русфобији у Србији управо читајући Пишчеве дневнике. Али, и пратећи актуелна збивања у Србији, истраживања јавног мњења, али и доминатног политичког и интелектулног понашања данашњег српског друштва која јасно показују да је године 2017. у Србији ситуација веома слична оној коју је описивао Достојевски у Пишчевим дневницима пре 140 година: народ је проруски расположен – елита је русофобска.

Па неће бити да, ето Србе и Србију, та помало сулуда деоба елите од народа – мучи већ век и 40 година?!

– То показује да удео и свакодневно сејање западних утицаја у обликовању доминантне културне и медијске свести у нас доноси свој плод…

Како је то могуће?

– Нема прикладног интелектуалног и културног одговора, али није тешко проценити да свако разгоревање русофобије у нас бива праћено снажним таласима србофобије, односно организованог занемаривања српских националних права и интереса. Консултовао сам се са рецезентима, водећим српским интелектулацима Милом Ломпаром и Слободаном Антонићем и почео сам пишем 2015. године уз конслутовање наших и руских извора, архива и докумената.

Да почено с краја: Какав је однос према Русији у Србији 2017, дакле сад и данас?

– Латинска изрека contradictio in adiecto – према Албину Вилхару – преводи се као „противречност у додатку“. У правној науци се обично користи када треба доказати апсурдност неке тврдње. На пример, противречена би била тврдња да елита која је проистекла из народа има ставове који су противни већинском расположењу тог народа. Међутим, у Србији постоји пример који показује да је чак и то могуће.

Ако сам Вас добро схватио – Русофобска елита?

– За разлику од народа, елита у модерној Србији има изразито негативан став према Русији. Представници покрета ДЈБ виде Русију као „тоталитарну“ државу попут Северне Кореје и Кине, у којој нема демократије.

Па није Саша Радуловић – једини?

– Није, на жалост! Портпарол Демократске странке тврди да Русија „спроводи своје интересе на Балкану“ и да „злоупотребљава“ Србију и Србе кад год јој „затребамо“ јер их је „брига за Србију“.

 

Чекајте, а Чеда Јовановић, а Ненад Чанак, а…?

– Лидер парламентарне ЛДП и бивши потпредседник владе сматра да руски амбасадор у Србији „поставља минско поље“ и да Москва у Београду „кадрује као Коминтерна“ јер је „заборавила 1948. годину“ и југословенско „не“. Лидер ЛСВ поручује у изборној кампањи 2017. године Русима да „иду кући“ и тврди да је „деструктивни утицај Русије на Балкану историјска константа већ више од два века“.

Српски амбасадор у Вашингтону и бивши спољнополитички саветник премијера Ђерђ Матковић је изјавио у Чикагу почетком 2016. године да руски председник „има велики его и да жели да буде владар света“.

На највишем државном нивоу због природе положаја (и расположења народа) нешто су умеренији? Или, пазе шта јавно причају?!

– Дискурс је ипак сличан, посебно у културном, историјском и религијском смислу. На пример, српски премијер (садашњи председник Вучић) је у оквиру предавања пред студентима Правног факултета у Београду 2016, самоуверено тврдио да Русија после Рубљова није имала ниједног значајног сликара, а након 1950. године ни писца?! (Шолохов и Солжењицин су иначе добили Нобелову награду 1965, односно 1970. године. Ајвазовски, Маљевич и Кандински су живели вековима после Рубљова, примедба уредника). Такође, сматрао је да су православци инфериорни у односу на Запад јер су ускраћени за „протестантски“ дух.

Незнање, необавештеност, зла намера, или…?

– Питајте њега. Ви га дуже знате од мене!

Не виђам га у задње време, али слично је и у српској интелектулној елити?!

– Да, да… Душан Ковачевић, најпопуларнији српски драмски писац и академик САНУ, почетком 2016. године је поручио да Србија треба да се опредили за Запад без „сталног шетања“ ка Истоку (синоним за Русију) које траје од 1948.

Славни и популарни српски режисер (С. Шијан, примедба уредника) такође сматра да је Русија крива за „мрцварење“ Србије, која мора да прекине са руским путем ако жели да има „будућност“.

“Прескачете” НВО?!

– Најутицајнија невладина организација у Србији Хелсиншки одбор за људска права, издаје 2016. године цео зборник русофобских радова под насловом „Потка српског индетитета – антизападњаштво, русофилство, традиционализам“. У њему српски интелектуалци тврде да је Русија обновила „империјалне“ традиције и у том циљу „не бира средства“ и врши „експанзију“ на Балкану и вешто „манипулише“ са Србијом. Русија се посебно „лицемерно“ понаша после 2008. године. Од тада се Русија наметнула као „ старији брат“ Србије јер је у Савету безбедности УН уложила вето на независност Косова. Тамо даље пише да Русија негира „масовна“ силовања од војника Црвене армије у Србији. Чувени роман академика Драгослава Михаиловића Кад су цветале тикве, који спада у антологијске кратке романе у српској књижевности, поред таквих дела каква су Дневник о Чарнојевићу Милоша Црњанског, Људи говоре Растка Петровића и Проклета авлија Иве Андрића, оцењен је као „роман фикција проруски оријентисаног ибеовца“?!

Тамо пише још много тога?

– У књизи сам то наброја, али не бних сада у масовном медију као што је Сведок терам воду на њихов млин. Дакле у њизи, уз моје коментаре свега има…, као “Руси су, ипак, „инфериорни“ у односу на Запад. Они „лутају“ између прошлости и будућности. Руске вредности не постоје. Сибир је „колонија“ Русије”.

Доста простора уступили сте медијима који су писали о тој теми?

– То не би смело да се пропусти, али правог коментара и одговора није било. Моја књига има, можда, мали домет, али што би се рекло: рекох и спасих душу!

Мислите на оне текстове у Блицу и Политици о руском „православном калифату“, размени Косова за Крим, руским тајним плановима, „империјалним“ интресима и двоструким стандардима?

– У медијима, мислим на ове које излазе у Србији, често такође доминира антируска хистерија. У часопису Недељник је прошле године. објављен текст „Зашто су Руси смртоносни за Србе“. У њему се тврди да је љубав Срба према Русима „аутодеструктивна“ и да су Срби као народ незрели „адолесценти“ или „леминзи“ (мали глодари) јер су русофили.

Исте године је у Политици објављен текст „Из Русије, без љубави“ у којем се тврди да су Руси одувек имали „империјалне“ тежње ка Србији и да је Русија због „сопственог интереса“ ушла у Први светски рат 1914. године, као и да је Црвена армије „пљачкала и силовала“ 1944. године по Србији. Такође, Путинова Русија преко проблема Косова брани „своје интересе“.

Годину дана касније, у истом листу се износи да у Русији постоји „државна хомофобија“ и нова врста државног уређења, „православни калифат“ (?!) који подстиче „насиље“ у породици и обрачунава се са унутрашњим непријатељима „горе“ него са Исламском државом у Сирији.

Политика 9. јуна 2017. објављује текст у којем се тврди да Русија на Балкану примењује „двоструке стандарде“ и да „русофили вршљају“ по региону и промовишу вредности по којима грађани служе држави уместо да је обрнуто. Текст се завршава пословицом: „Ко се сувише приближи Русији, смрзнуће се.“

Пажљиво сте сецирали Политику?

– Како прећутати зекст у Политици од 15. јуна 2017. године у којем се тврди да Русија има другачије „политичке, моралне и друштвене“ вредности од Запада. Србија не треба да следи такве руске вредности. Русији одговара „дестабилизација“ на Балкану и „распиривање“ национализма.

У сличном контексту, дневни лист Блиц у септембру 2016. године објављује текст под насловом “Русија не хаје за Србију”. Поднаслов је „Путин : Дајте ми Крим ево вам Косово“. Почетком јануара 2017. године исти лист објављује текст под насловом „Путин спрема шок за Србе: Русија ће можда признати Косово да би се нагодила са Америком“. Извор тврдње да ће Русија „издати“ Србију је из Енглеске – аналитичар Мери Дејевски, колмуниста Гардијана.

Десетак дана касније Блиц поново објављује текст под насловом „Да ли ће Путин жртвовати Косово?“, са поднасловом „Косово је пион кога ће Путин жртвовати: Шта за будућност Србије доносе добри односи САД и Русије“.

Много сте се “наврзли” на новине, а електронски?

– Државна РТС преноси сличне тврдње извесног Марина Томулића који „открива“ руску „улогу“ након двадесетак година.

Такође, дневни лист Данас од 6. јула 2017. године на насловној страници „открива“ да Русија има за Балкан план Б4, који се остварује „субверзивном пропагандом и обавештајним активностима“.

Дакле, постоји огромна разлика између српског народа, са једне стране, и елите и медија са друге стране, када се ради о односу према Русији?

– Такви облици понашања нису само резултат актуелних околности него и дубинских засада у српској јавној свести. Управо та веза између прошлости као подлоге и садашњости као позорнице ствара појаву о којој је реч. Такву појаву су приметили у Русији још пре век и по.

Руси и Русија увек у срцу

Истраживања јавног мњења редовно показују да су Руси и Русија веома популарни у Србији?

– Уместо да објашњавам навешћу нека истраживања која сам обрадио у књизи:

  • „Медијум галупа“ из 2010. је показало да Срби највише воле Русе. Веома „одбојни“ су им Американци и Енглези, затим Французи.
  • Према анкети „Београдског центра за безбедоносну политику“ из 2012. године око 50% испитаника види Русију као највећег пријатеља Србије. САД и Немачка су поново на задњем месту те листе.
  • Две године касније, према „Новој српској политичкој мисли“, око 70% Срба је подржавало савез са Русијом.
  • Према резултатима агенције „Фактор плус“ из 2015. године, Срби „препознају“ Русију као земљу која је „најближа“ и у највећој мери „жели јој добробит“. Такође, према истраживању агенције „Ипсос стратеџик маркетинг“ из 2015, позитивно мишљење о Русији је имало преко 70% испитаника.
  • Слично томе, према истраживању „Института за европске послове“ из 2016. преко 40% анкетираних је „веровало“ да је највећи пријатељ Србије Русија. Најнепопуларније су биле западне земље и суседна Хрватска.
  • „Ипсос стратеџик маркетинг“ је поново спровео истраживање крајем 2016. године. Око 70% испитаника је имало повољно мишљење о Русији. (У северној српској покрајини Војводини, према истрживању исте агенције, такође „највише верују Русији“).
  • У марту 2017. године, агенција НСПМ је поново спровела истраживање (са истим питањем). Резултати су били слични као и претходних година.

Истраживачи агенција ИПСОС-а и ЦЕСИД-а су покушавали да објасне позитиван однос према Русији као последицу „емоција“, „предрасуда“ и „митова“. Међутим, чак ни они не споре прво место Русије у свим истраживањима и то у континуитету у последњих 16 година.

Нико као Путин

У Србији је изузетно популаран и руски председник Путин. Према „Галуп интернешналу“, руски председник је 2015. године био подједнако популаран у Србији и у Русији, са преко 70% подршке. Овакви необични резултати можда могу објаснити и догађаје из 2011. године када је егзалтирана маса бурно поздравила руског председника на стадиону „Рајко Митић“ у Београду и жестоко извиждала представнике српске власти.

 

Аутор: Владан Динић

Извор: Сведок, бр. 1107–1108, година XII, стр. 12–14