fbpx

Зашто је кажњен Дејан Мировић?

Дејан Мировић

Као директор једне од најактивнијих националних издавачких кућа у Србији, изражавам пуну подршку нашем аутору Дејану Мировићу, и дугујем му велику захвалност за све што је написао и што ће написати, али надасве због хармоније између његових речи и његових дела.

Бранимир Нешић

Јуче, 4. децембра, на велики хришћански празник Ваведење, универзитетски професор др Дејан Мировић није могао да уђе у Црну Гору. Заустављен је на граничном прелазу Добраково, при покушају да посети родну груду и породицу у Улцињу. Иако је истакао да је у приватној посети, црногорска гранична полиција му је уручила писмено решење о забрани уласка (бр. 240/18-1152), потврдивши ранију одлуку црногорских власти да му је, поред тројице других српских интелектуалаца, забрањен улазак у Црну Гору.

Дакле, не ради се само о привременој забрани, како су неки режимски аналитичари и у Црној Гори и у Србији покушали да „одбране“ бесловесну одлуку црногорских власти, која ће трајати док не прође обележавање 100-годишњице присаједињења Црне Горе Краљевини Србији, а онда ће бити укинута.

О чему се онда заправо ради?

Најпре треба рећи да Дејан Мировић, Србин рођен у Црној Гори, универзитетски професор и правник по струци, аутор више књигa, јесте јавно критиковао одлуке црногорске власти када је признала независност тзв. државе Косово, или када је, мимо воље грађана Црне Горе, донела одлуку да уђе у НАТО… Дејан Мировић јесте критиковао вишедеценијску апсолутистичку власт Мила Ђукановића, осуђивао је покушај стварања свакако неканонске самозване Црногорске православне цркве, али треба истаћи и следеће: Дејан Мировић никада није нити јавно нити тајно позивао на државни удар у Црној Гори, нити је учествовао у било каквим акцијама које се у демократским државама могу довести у контекст угрожавања државне безбедности. Дакле, да будемо прецизни и јасни: по свим демократским и цивилизацијским нормама, Дејан Мировић није урадио ама баш ништа што би једну демократску власт натерало да му изрекне забрану уласка у државу, посебно ако се узме у обзир да је он рођен у тој држави.

Следствено томе, изгледа да је Дејан Мировић кажњен због свог права да каже шта мисли и због ставова које је јавно заступао, како у својим говорима, тако и у књигама које је оставио иза себе. Аргументована критика евроатлантских и ЕУ интеграција Србије и земаља у региону, пионирски подухват откривања русофобије код Срба али и код оних који су русофобију стварали и обликовали, потписивање Апела српских интелектуалаца против издаје Косова и Метохије, јасно оцртавају позицију Дејана Мировића у друштвено-политичком координатном систему. Некима се Мировићеви ставови свиђају, некима се не свиђају, али оно што је чињеница јесте да су његови ставови потпуно легитимни у друштву које тежи слободарско-демократским принципима и да Дејан Мировић не сме да трпи било какве санкције због јавно изнетих ставова.

Очигледно је да забрана уласка Дејану Мировићу у државу у којој је рођен више говори о тренутном демократском потенцијалу Црне Горе него што говори о њему. Забрана уласка Дејану Мировићу говори посебно о менторима црногорског режима, који су своје тоталитарне и полицијске трагове врло јасно показали недавно у Македонији, пренебрегавајући одлуку македонских држављана који су у огромном броју бојкотовали референдум о уласку Македоније у НАТО. Да не заборавимо, одлука о забрани уласка Дејану Мировићу у Црну Гору говори довољно и о властодршцима у Србији, који нису ни прстом мрднули да заштите четворицу српских интелектуалаца када им је изречена забрана: њихово ћутање и нечињење јасно показује поданички дух и спремност за менторством истих оних који суштински владају и у Македонији и у Црној Гори.

На крају, као директор једне од најактивнијих националних издавачких кућа у Србији, изражавам пуну подршку нашем аутору Дејану Мировићу, и дугујем му велику захвалност за све што је написао и што ће написати, али надасве због хармоније између његових речи и његових дела.

Бранимир Нешић, директор издавачке куће Catena mundi