Јован Пејчић – Ти, међутим: књижевни Београд

О аутору

Јован Пејчић рођен је 1951. године у Бошњацу код Лесковца. Критичар, историчар књижевности, есејист, антологичар. На Филозофском факултету у Нишу (1996–2015) предавао је Српску књижевност 20. века, Српску поезију 20. века, Српску критику 20. века и Српску критику и драму 20. века. Објавио је преко 20 књига и приредио 4 антологије. Приредио је и критичким коментарима опремио више дела српских писаца. Међу њима су, на првом месту, Јован Скерлић (у пет књига), Исидора Секулић и Богдана Поповић. Такође, приредио је и сабране песме Милана Ракића.

Од међуратних писаца сабирао је радове Јустина Поповића, Бранимира Ћосића и Радета Драинца. Посебно, истакао се прикупљањем заоставштине књижевног критичара Николаја Тимченка…

Из књиге

„O Београд се сви отимају, и много од онога што нам до јуче бејаше тама или маглено слућење данас се пројављује у свој својој тајновитој јасноћи; у јасној, па ипак нерастумачивој и лепој тајанствености. Здат да на дивовском раскршћу путева и светова буде светионик и споменик, био је и остао, јесте и (сва је прилика) остаће, у туђој и у српској свести, у историји и у песми: град-тврђава, кућа светих ратова, град-храм, град-изненађење, град-сан – град, што стоји.“

Јован Пејчић