О аутору
Драган Хамовић (Краљево, 1970) дипломирао је 1995. године на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду. Магистрира са темом Поезија и поетика Јована Христића 2008. и докторира (Поезија Стевана Раичковића и поетичко окружење друге половине ХХ века) 2010 године. Од 2005. је учесник научних скупова Института за књижевност и уметност, на пројекту поетичких истраживања српске поезије двадесетог века. У краљевачкој Народној библиотеци (1997–2002) радио као главни и одговорни уредник часописа Повеља и издавачке делатности. Од 2001. био је и на дужности директора библиотеке. Уредник скупова и серије зборника радова о песницима добитницима награде Жичка хрисовуља.
Од 2003. до 2011. године уредник је у београдском Заводу за уџбенике. Покреће више библиотека из књижевности, а обнавља и уређује лист Савремени уџбеник (2005–2009).
Био је члан Удружења књижевника Србије (1994–2001) и Српског књижевног друштва (2001–2009). За књижевну критику добио је Награду „Милан Богдановић“ (2006), а за песничку збирку Матична књига Награду САНУ из фонда Задужбине Бранка Ћопића (2008).
Из књиге
Драган Хамовић: Вишестрани чинилац идентитета постављен је у саму основу приповедне поетике Моме Капора. Код његових младих ликова, наведени је чинилац присутан као драма тегобног смештања у социјално одређене оквире, при чему су књижевност и уметност замена за недостајуће искуство. Исто тако, ликови доспели у средње године настоје да евокацијом прошлог времена, детињства и ране младости, поврате пољуљану унутрашњу стабилност.
Капорови ликови прелазе дугу путању одрастања и зрења сучељени с разноврсним идентитетским изазовима. Најпре посежу за ослонцем у генерацијском, потом у породичном и предачком, националном идентитету – нарочито у прозама с тематиком Сарајева и рата у Босни и Херцеговини поткрај ХХ века.
Проза Моме Капора изнутра је расла до осећања доживљене вечности и нађеног најдубљег упоришта и најдоњег камена, од променљивог и крхког индивидуалног идентитета до прикључења постојаној миленијумској обитељи, заједници садашњих и бивших.
Рецензије
Још нема коментара.