Слободан Антонић: Моћ и сексуалност (Социологија геј покрета)

Из предговора Слободана Антонића:

„Ово је књига о ЛГБТ покрету, о његовим тежњама да мења друштвене ставове и установе, о аргументацији коју износи, о друштвеним последицама које производи, те о критикама и отпору на који тај покрет наилази.
У првој глави описујем основне карактеристике ЛГБТ покрета, анализирам његове главне организације у САД (као средишту светског система), дајем преглед основних метода друштвеног и политичког деловања тамошњих ЛГБТ организација, те преносим неке критике на њихов рачун.

У другој глави разматрам тезу о постојању геј програма (gay agenda), као инхерентног распореда постизања радикалних циљева поступним навикавањем друштва на све проблематичније норме. Износим како је настала та теза, на чему се она заснива и колико је оправдана.

У трећој глави, кроз анализу једне домаће „геј френдли” књиге из области друштвених наука, разматрам аргументацију типичну за ЛГБТ покрет: схватање природе хомосексуалног понашања и хомосексуалног идентитета, захтев за редефиницијом брака као друштвене институције, као и начин позивања на различита истраживања.

У четвртој глави усредсређујем се на питање истраживања деце која одрастају у домаћинствима истополних парова. Дајем преглед дебате која се водила око тумачења налаза ових истраживања, а посебно око методологије која је у њима коришћена, и указујем на њену повезаност са „режимом истине” и „политиком истине” у савременим друштвеним наукама (посебно у психологији и социологији).

Тема пете главе је „школска квир инклузија”, односно захтев за уношење ЛГБТ садржаја у школско штиво и градиво. Објашњавам појам „квир инклузије”, описујем досадашња искуства на том пољу у САД и Британији, разматрам отпоре који су се јавили у овим друштвима, те износим разлоге „за” квир инклузију и „против” квир инклузије.

Шеста глава је посвећена питању нетрпељивости коју налазимо у ЛГБТ покрету, не само према критичарима, већ и према онима који о „геј питању” нешто другачије мисле. Наводим неке карактеристичне случајеве такве нетолеранције, а затим и два објашњења за такво понашање. Оба објашњења разматрам, те налазим у њима оно што је заједничко, али и погрешно.

Коначно, у закључку износим своју оцену ЛГБТ покрета, смештам га у светскоисторијски контекст, те указујем на неке његове додатне узроке, као и учинке у полупериферијском друштву какво је Србија.“