Књига коју читалац има у рукама настала у првој половини деведесетих година прошлог века, када се српски народ нашао на удару Новог светског поретка у настајању. Било је то доба ратова за југословенско наслеђе, у коме је изнова требало дефинисати не само границе него и целокупан национални идентитет, тешко угрожен у доба оног што је Жарко Видовић звао „тито–комунизам“. Видовић је књигу Срби у Југославији и Европи писао не само као апологију свог народа пред лицем Запада, него и као покушај да се Србима објасни ко су, шта су, одакле су и куда иду.
Књига је објављена годину дана пре НАТО бомбардовања српских положаја у Босни и Херцеговини, и пет година пре НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе. Сада, када се поново чита, показује се као светилник који нам и у часу у коме смо се нашли може бити траг на путу ка обнови Завета. Аутор текста о Жарку Видовићу и његовој историософији је Милош Ковић, док се потписник ових редова позабавио Видовићевом духовном биографијом. (Део ширег приказа књиге.)
Владимир Димитријевић


Конструисање синтетичких нација – Миша Ђурковић
Београдски комунисти – Раде Ристановић
Геноцидом до Велике Хрватске – Василије Крестић
Злочини западне цивилизације
Демонтажа културе – Слободан Антонић
Синови Светог Саве – Владимир Димитријевић
О руском национализму – Иван Иљин
Историја и предање – Милош Ковић
Пропаст Запада: сто година касније
Метафизика и меци: мит о Гвозденој гарди
Европа и српско питање у периоду ослобођења 1804–1918 – Васиљ Поповић 

