Из “Књиге о Дражи”: Ситуација у пролеће 1944.

Из Књиге о Дражи прочитајте одабране делове чувеног меморандума др Живка Топаловића Ситуација у Југославији маја 1944.

Напустио сам југословенску територију последњег дана маја 1944. године. Тада је стање било овако:

Акција Немаца, недићеваца и љотићеваца против ђенерала Михаиловића

Током месеца марта [1944] Немци су вршили гоњење одреда ђенерала Михаиловића на простору између градова Београда, Смедерева, Крагујевца и Чачка. Погинуло је или похватано око триста четника у заштитничким борбама, док су се главне снаге извукле ка западној и источној Србији. Непријатељу је задано много губитака. На железницама и транспортним камионима опљачкано је доста новог оружја. Очекивала се велика акција против свих трупа ђенерала Михаиловића у Србији. Недић и Љотић, и известан број њихових војних и политичких сарадника, енергично су тражили од Немаца да сломе војничке снаге Михаиловићеве пре наступања пролећа, јер се само на тај начин може да избегне народни устанак који Михаиловић спрема у вези са очекиваним искрцавањем Савезника на Балкану. Са стране Михаиловићевих одреда повећана је казнена акција против свих оних Срба који су били у отвореној служби Немцима.

У Недићевој Влади и међу његовим сарадницима избио је расцеп око тога: треба ли, или не, да и Недићеве и Љотићеве оружане снаге заједно са Немцима нападну на војне одреде Михаиловићеве. Велики број политичких сарадника Недића, готово сви команданти Српске државне страже и известан број команданата Добровољачког корпуса (љотићевци), изјаснили су се против такве оружане акције са мотивацијом: да је сав народ у Србији уз Михаиловића; да би се у току борби и њихове снаге прикључиле Михаиловићу и да би таква борба имала за једини резултат опустошавање много српских села.

У овој дубокој режимској кризи, Недић је дао оставку, коју му Немци нису уважили. Али он дуго времена није долазио у своју канцеларију, нити напуштао своју кућу. Послове Председништва Владе водили су државни подсекретари Цека Ђорђевић и шеф кабинета пуковник Милош Масаловић. Они су одлучно тражили уништење Михаиловићевих снага и стајали у служби Немаца. Они су организовали једну посебну групу терориста, од сто педесет до двеста, под командом старог комитског војводе Блашка. Њима су Немци дали најбоље аутоматско оружје и средства за брзе покрете. Први им је задатак био да убију ђенерала Михаиловића, а потом и све његове важније сараднике. Одговор на ово био је да су одреди ђенерала Михаиловића најпре ликвидирали војводу Блашка и већи део његових терориста, а потом су у Београду убили пуковника Масаловића и Државног подсекретара Цеку Ђорђевића.

Акција Титових трупа против Михаиловића

Управо када се очекивао велики сукоб између Немаца и њихових сарадника у Србији са трупама ђенерала Михаиловића, наступила је офанзива Титових трупа на Србију. То је пореметило унутрашњу борбу у Србији и приморало ђенерала Михаиловића да повуче своје трупе испред Немаца и групише их на јаче планинске положаје у правцу удара Титових снага. Током месеца априла покушавале су Титове јединице из источне Босне да се пребаце преко реке Дрине и заузму западну Србију. Те су се групе више пута пребациле преко реке, али су после борбе од неколико дана свуда уништаване, доспевши највише двадесет до четрдесет километара у унутрашњост Србије. Далеко снажнији напад извршен је у априлу и мају из Црне Горе преко Новопазарског Санџака у правцу градова Рудо–Ивањица–Рашка. Напад су вршиле две Титове дивизије. По правцу кретања видело се јасно да је њихов циљ био да се пробију ка једином упоришту што га је Тито имао на територији Србије, на планини Јастребац у југоисточној Србији. Борба између Титових и Михаиловићевих снага водила се на планинском простору између реке Ибра и Дрине са променљивом срећом пуних пет недеља, и завршила се катастрофалним поразом Титових трупа, које су избачене из Србије и Санџака и пребачене преко Лима у Црну Гору.

Обе војске, Михаиловићева и Титова, хитно су предузеле спремање за даље вођење грађанског рата: Титови одреди за офанзивни удар из планине Јастрепца, куда су им Савезници одашиљали велику помоћ у оружју, а Михаиловићеви одреди на офанзивни удар ка средњој и северној Црној Гори, чије би чишћење од титоваца довршило завлађивање Михаиловићевих трупа над готово целокупним српским простором у Југославији.

Грађански рат у Југославији налази се, дакле, у својој највишој фази. Већ је било ангажовано у борби са обе стране више од тридесет хиљада људи, а припремало се за следећи сукоб два пута толико. Грађански рат гутао је безмало све живе борбене снаге народне револуције, све оружје и сва материјална средства створена у самој земљи или добијена од Савезника. Немци су задовољно трљали руке. Народна револуција Југословена гута своју децу. Она се троши у узајамној борби две револуционарне војске, које због те борбе обустављају или своде на најмању меру рат против окупатора.

Аутор: Др Живко Топаловић

Наставак


ЗА ПРЕТПЛАТУ КЛИКНИТЕ ОВДЕ

А4 формат, преко 600 страна, тврд повез, луксузне корице са златотиском – претплатна цена је 3000 динара плус ПТТ трошкови, могућност плаћања на месечне рате.

Претплата траје 3 месеца, а после изласка из штампе цена ће бити већа.