Мигранти ће променити лице Европе

Прочитајте интервју који др Миша Ђурковић дао „Вечерњим новостима” поводом изласка књиге Илузија Европске уније.

Миграциони талас који је 2011. покренуло „арапско пролеће” претворио се у цунами који незаустављиво и суштински мења Европу. Ово закључује др Миша Ђурковић са Института за европске студије у својој студији Илузија Европске уније, у којој је први пут научно и систематски обрађен проблем илегалних миграција на простору који је у Европи означен као један од главних миграторних праваца.

Велика сеоба из исламског света ка Европи је, наводи др Ђурковић у књизи, која ће се тек појавити пред очима јавности, тек на почетку.

– Милиони људи чекају да стану у колону ка ЕУ. Страх који то изазива код домицилних европских народа види се и по томе што све више мејнстрим политичких странака уз помоћ антимигрантских програма улази, после избора, у власт – указује др Ђурковић.

Европска агенција Фронтекс, која се бави овим проблемом, наводи да се број илегалних прелазака граница ЕУ годишње увећава за 50 одсто, а да је западнобалканска рута постала главни пут миграната с Блиског истока, Африке и Азије. Њом је од јануара до августа 2015. ка земљама ЕУ прошло 180.000 људи без иједног документа.

Са протеста за легализацију шеријатског права у Великој Британији.

 

Међу најупечатљивије проблеме спада питање положаја и ширења шеријатског права унутар ЕУ – наводи др Ђурковић. – За велики број муслимана у Европи религија није приватна ствар већ систем норми који регулише све аспекте живота. Они су своје сукобе и проблеме решавали унутар заједница, пред верским лидерима, а не пред редовним секуларним судовима. С повећањем броја муслимана и јачањем њихових заједница шеријатско право се проширило као фактички правни систем.

Министри правде у Холандији и Великој Британији су 2006. покренули питање инкорпорације шеријатског права у уставно-правни систем својих држава, а први Муслимански арбитражни трибунал је 2007. основан у Британији.

Плима миграната је натерала власти земаља ЕУ да признају велике безбедносне проблеме у “ноу-гоу зонама”.

– Овим изразом се означавају савремена гета насељена углавном муслиманским имигрантима, у којима полиција и друге државне службе више не могу да обављају своје дужности и где фактички не важи правни и безбедносни систем домицилне државе – наводи др Ђурковић. – У некима постоје прави “граничари” које постављају локалне банде.

Саговорник “Новости” наглашава да није интерес Србије заустављање мигрантског таласа на нашој територији и упозорава да ћемо се наћи у великом проблему ако и Хрватска подигне зид.

У Ђурковићевој студији се обелодањује генеза сад већ отвореног сукоба влада европских држава, које покушавају да смање прилив миграната, са бриселском администрацијом која ради супротно.

– Евидентно је да Европски суд правде, Комисија и друга наднационална тела инсистирају на што већем отварању простора ЕУ за унутрашњу мобилност и увоз емиграната – каже Ђурковић. – Бриселска администрација наступа као ентитет независан од држава оснивача јер је уско повезана са Билдербергом и другим глобалним управљачима света. Народи Европе више не утичу нарочито ни на Европску комисију, ни на Европски суд правде, који доноси изразито политичке одлуке, којима се редефинише сам простор Европе и европског права.

„На свим раскрсницама и пунктовима окупљања миграната, од Лезбоса до Прешева, Сорошеви активисти их усмеравају ка рутама за илегални прелазак.”

 

Још од времена Европске економске заједнице Европска комисија је водила упорну борбу да преузме од држава чланица суверено право да одлучују о имиграционој политици на свом простору. Томе су се чврсто одупирале чак и земље које су доживеле привредни раст захваљујући имигрантској радној снази. Странци су имали статус гостујућег радника “гастарбајтера”, који је могао да доведе и своју породицу у земљу запослења, али не и да добије држављанство. Ситуација се мења од 1997. кад бриселска администрација преузима вођење европске имиграционе политике. Масе потпуно неасимилованих имигранта из исламског света добијају држављанство ЕУ, а захваљујући одлукама Европског суда право на то добијају и чланови њихових породица, који су живели ван Европе.

– У становништву европских држава имигранти су до деведесетих имали удео мањи од једног процента, док је данас њихов број прешао 10 одсто – каже др Ђурковић. – Постоје тумачења да присуствујемо трећем продору муслимана у Европу који се овога пута одвија мирним средствима уз огромну помоћ политичке и економске елите управо те Европе.

Недвосмислену подршку миграцијама дао је прошле недеље утицајни мултимилијардер Џорџ Сорош у ауторском тексту, својеврсном манифесту.

– Он је отворено позвао мигранте да долазе, а Европи је сугерисао да треба да их прима милион годишње – наводи др Ђурковић. – Може се очекивати да ће га мигранти послушати, јер су фондације и активисти које он финансира главна логистика кретања миграната ка ЕУ. На свим раскрсницама и пунктовима окупљања миграната, од Лезбоса до Прешева, Сорошеви активисти их усмеравају ка рутама за илегални прелазак. Сад су се појавиле и информације које објашњавају мистериозни покрет од 40.000 до 50.000 косовских Албанаца ка Мађарској у фебруару ове године. Оне наводе да је била реч о плаћеној представи, генералној техничкој проби миграционог пута.

Извор: Вечерње новости

НАРУЧИТЕ КЊИГУ