Новакова порука – Бранимир Нешић

Новакова порука превасходно је усмерена и упућена српском народу. Трагичан усуд је да она не одговара ни напредњачкој власти, али ни организаторима протеста „Србија против насиља“.

Прва његова победа на овогодишњем Ролан гаросу, он узима фломастер у руке, и док цео свет очекује срцуленце и неку сладуњаву поруку на монитору, он им даје срце, али им преноси и истину која је многе заболела.

Порука Новака Ђоковића свакако погађа у центар проблема српског друштва, али и проблема читавог света, имајући у виду да се распад међународног права на тлу Европе догодио 1999. године.

Иако састављена из две поруке, прве да је Косово Србије, и друге „Стоп насиљу”, она је целосна и недељиво јединствена. Она језгровито објашњава узрок и последицу страшног стања српског народа, као и многих других народа данас, у сумраку пред потенцијално избијање још једног великог светског рата.

Новакова порука не одговара ни режиму, ни „проевропској опозицији”, ни Западу

Наравно да је Новакова порука превасходно усмерена и упућена српском народу. Трагичан усуд је да она не одговара ни напредњачкој власти, али ни организаторима протеста „Србија против насиља“. Приде, она не одговара ни режимским, али ни прозападним медијима у Србији; она не одговара ни политичком Западу. Зато што је била пласирана када је цео свет гледао у монитор на којем је била исписана Новаковом руком, морали су да је спомену у својим извештајима, али су је убрзо занемарили и заташкали. Зашто? Зато што она открива пуну истину о свима!

Као што рекох, она на првом месту не одговара напредњачкој власти. Од Бриселског споразума 2013. до Охридског споразума и прихватања мапе за имплементацију француско-немачког плана из 2023, мало је шта остало што Вучић није испунио од западне агенде када је у питању заокруживање суверенитета лажне државе Косово, посебно на северу јужне српске покрајине.

Прозападна опозиција, која организује протесте „СТОП НАСИЉУ“, не види или се прави да не види да је Запад дао одрешене руке Вучићу да може годинама да ради шта хоће у Србији и да угуши демократски потенцијал српског народа за обећање да ће им испоручити независно Косово.

Дакле, проклета авлија у којој данас живимо, насиље које нас окружује и уништава, морални и вредносни пад који гледамо, само је последица издаје Косова и издаје категоричког става из првог дела Новакове поруке: Косово је Србије.

Спирала насиља и зла, чији смо врхунац гледали почетком маја, (не) случајно се поклопио са финализацијом самоодрицања од јужне српске покрајине.

На рубу смо пропасти и издаје нашег темеља националног идентитета, а лицемерно се чудимо одакле се насиље пројавило у нашем друштву.

Зато је Новакова порука, иако састављена из два дела, целосна и недељива.

Само са Косовом и Метохијом у саставу Србије, само са Косовским заветом којег се не одричемо, само са Косовом које носимо у срцу и мислима, само тако и никако другачије, можемо да се успешно изборимо и против насиља, и против овог и сваког другог безумног зла, али и против колонијалне окупације и оних у нашим редовима који су спремни да извршавају задатке колонизатора.

Утемељени у ономе ко смо, уз жестоку упорност и константан рад, уз мало слоге и организације, можемо да покажемо да Новак није случајност у данашњем српском народу, већ само један од многих Срба који, не одричући се себе, свог народа и земље, остварују своје снове.