fbpx

Златна нит постојања Душана Т. Батаковића

Душан Т. Батаковић, Златна нит постојања, Историја Србије објашњена на јасан начин

Поводом годишњице од смрти историчара и дипломате Душана Т. Батаковића Catena mundi је објавила зборник Батаковићевих текстова – Златна нит постојања.

Овај зборник, који је приредио Срђан Петровић, представља сажет пресек Батаковићевог дела и заправо је путоказ све оно што је урадио на пољу историографије, дипломатије, културне политике и једне од његовог главних тема – Косова и Метохије.

– Зборник Златна нит постојања настао је као израз неизмерног поштовања и захвалности, како према Батаковићевом стваралаштву и националном ангажману, тако и према сарадњи коју смо као издавачка кућа имали са њим на стварању капиталних издања, какав је трећи том националне енциклопедије Catena mundi и зборника Историја једне утопије – сто година од стварања Југославије. Циљ нам је био да широј, али и уже стручној јавности понудимо сажет преглед његовог историографског рада, неку врсту кључа за разумевање његовог научноистраживачког погледа на модерну српску историју – каже Срђан Петровић.

Личност која представља аутентично српско грађанство

Шта значи у данашњој Србији сведочити о личности која преставља аутентично српско грађанство, које се „не саплиће“ на националном, верском и монархистичком питању?

– Првенствено то значи да у Србији постоји свест о правим вредностима наше модерне политичке историје која се у потпуности и синхроно развијала у духу европског либерализма 19. века и која представља врхунац политичке мисли цивилизације којој и сами припадамо. Та цивилизација је изнедрила систем парламентарне демократије и модерне националне државе, како у самој Европи, тако и код нас. Успостављањем тоталитарног режима 1945. по вољи великих сила и довођењем Јосипа Броза на власт, брутално су уништаване тековине модерне српске политичке мисли које су мукотрпно стваране од Карађорђевог устанка до успостављања демократског поретка почетком 20. века. Након пропасти комунистичког експеримента, српска политичка елита је кренула у два правца. Први је подразумевао комунистичку реинтерпретацију српске националне историје која је била у функцији очувања континуитета власти актуелне номенклатуре, а други је представљао радикални наставак титоистичке антидемократске и антисрпске хистерије која је метастазирала у форми неолиберализма. Након слома ова два концепта, који се приводи крају пред нашим очима, природно је окренути се представницима аутентичне српске грађанске мисли, чији је један од најбољих апологета и представника управо Душан Т. Батаковић. Овај зборник је, на неки начин, наш скромни допринос овим процесима.

Зашто књигу отвара баш Батаковићев интервју са Димитријем Ђорђевићем?

– Ради се о односу два врхунска интелектуалца и светски признатих историчара, који је имао и карактер дубоког личног уважавања и пријатељства. Батаковић је за Ђорђевића говорио да је „најутицајнији српски историчар”, а њихово познанство и сарадња успостављени су посредовањем Радована Самарџића, једног од наших највећих историчара. Интервју који смо уврстили у наш зборник настао је средином 1990. и представља симболички и смисаоно најбољи увод у преглед стваралаштва Душана Т. Батаковића.

Водећи експерт за Косово и Метохију

Да ли је случајност то што се међу одабраним текстовима нашла је једна ових дана ултра актуелна студија, мада се бави периодом од пре сто година, која говори о „српско-арбанашким споровима око разграничења“?

– Батаковићев научноистраживачки рад својим највећим делом посвећен је модерној историји Косова и Метохије и српско-арбанашким односима. Јединствен и непревазиђен допринос српској историографији представља мноштво студија, монографија и зборника које је приредио и написао и који га издвајају као нашег водећег експерта за питање Косова и Метохије. Батаковићев приступ овој теми је систематичан и вишедимензионалан. Њега најпре карактерише пуна свест о значају Косова и Метохије за конституисање модерног националног идентитета и значају косовског опредељења као „златне нити постојања” српског народа. Са друге стране, ту је и осветљавање међунационалних односа, који за Батаковића представљају централно питање модерне историје читавог Балкана, самим тим и КиМ. Коначно, утицај великих сила и проучавање њихових интереса на овим просторима даје ширу слику и контекстуализује питање Косова и Метохије у ширим оквирима европске политике. И тематски, и методолошки, Батаковићев приступ ће бити увек актуелан као једино објективан и реалан.

Интервју радила: Јелена Тасић

Извор: Данас