О нама

Ко смо ми?

КО СМО И ЗА ШТА СЕ БОРИМО?

Живимо у времену империјалне глобализације која урушава националне идентитете, као и установе које су биле њихови чувари.

Те институције данас представљају гломазне апарате које у глобализационој уравниловци сатирања свега значајног у култури једног народа представљају лак плен, јер у суровим економским условима оне не могу да се одрже. Зато није ни чудно што су велике националне издавачке куће своју делатност свеле на минимум или су се угасиле.

Ако додамо да је САНУ (Српска академија наука и уметности) институција немих интелектуалаца, као и да је УКС (Удружење књижевника Србије) у тешком стању, онда је јасно да се отвара широко поље за једну модерну националну издавачку кућу.

Catena mundi је издавачка кућа коју су основали Бранимир Нешић и Бошко Обрадовић, дипломирани професори књижевности. Њих двојица су 1999. године покренули студентски часопис на Филолошком факултету Двери српске, насловивши га „националним гласилом студената србистике непостојеће катедре за србистику“.

Сматрајући културолошку битку у процесу империјалне глобализације најбитнијим сегментом из којег се рађа и правилна друштвена и политичка акција, зацртавамо уређивачку политику Catenа mundi на истим темељима на којима је настао и студентски часопис Двери српске, али и на принципима делатности Предрага Драгића Кијука, нашег искреног пријатељa и ненаметљивог учитеља и саветодавца.

Шта значи Catena mundi?

Јован Цвијић je написао: „У доба Страбона и Птоломеја, цртало се на картама и описивало у географским делима једно планинско било, које се без прекида пружало од Истока на Запад, од Црнога Мора до Алпа. У доба Ренесанса оно се звало Catena Mundi или Catena del Mondo. Испитивачи прве половине XIX века зову га Централно било. Оно је делило јужне балканске земље: Грчку, Македонију и Тракију од северних, теже приступачних и хладних области, са великим снеговима и јаким мразевима, које су насељене, како говораху Јелини, варварима. То Било је чинило високу баријеру између дивљих северних области и цивилизованог Југа.“

Catena mundi (вериге света) је и назив енциклопедије српског народа Предрага Драгића Кијука, која је објављена 1992. године. Енциклопедија Catena mundi је, како је и сам Кијук написао у уводном слову, отворена књига за све оне људе који се интересују за историју цивилизација, српску баштину, за оне који примећују да има много спорних аргумената у западном учењу да су Срби на Балкан дошли у 7. веку са Карпата, за оне које привлачи проучавање Винчанске, Старчевачке и Лепеничке културе, за оне који не желе да забораве Јасеновац и да клекну пред силом Ватикана. Користећи демистификаторски поступак у расветљавању одређених табу-тема, Кијук је заиста направио изузетан зборник на скоро 2000 страна.

Без ове енциклопедије, као и књига које је објавила и које ће објавити издавачка кућа Catena mundi, приватна национална библиотека сваког Србина који жели да зна ко је и шта је, неће бити потпуна.

Мисли храбро, осети слободу! – крилатица је наше издавачке куће.

Једна дневна новина у Србији, чије је седиште у Германији, правећи извештај са Сајма књига 2012. у Београду, оквалифоковали је издања Catena mundi – опасним књигама.

Признајемо да Catena mundi штампа опасне књиге.

У окупираној држави каква је Србија, књиге које говоре о табу-темама, које говоре о српској историји и подсећају на достигнућа српског народа и на пољу културе, али и на пољу духовности и државотворности, књиге које говоре о правим достигнућима српске књижевности, уметности, друштва и целокупне културе, такве књиге се од стране окупатора једино могу сматрати – опасним књигама.

Док траје окупација, Catena mundi ће штампати опасне књиге.

Када се изборимо за слободу, књиге Catena mundi биће литература слободних мислећих људи који воле своју Отаџбину, чувајући је од других, али и чувајући друге од себе.

До тада, до слободе која кад-тад мора доћи, упућујемо позив за националну саборност у различитости професија: обнављајмо Србистику, српску историографију, трагајмо за правим достигнућима српске и светске уметности, упустимо се у чаробно откривање прошлости да бисмо знали да корачамо у будућности и, како рече један од оснивача Српског философског друштва, а сада један од српских светитеља Ава Јустин Поповић, препустимо се трагању за тајном човека и тајном света.

Зато, драги пријатељу,

МИСЛИ ХРАБРО, ОСЕТИ СЛОБОДУ!

 

Директор:

  • Бранимир Нешић

Уредник:

  • Срђан Петровић

Извршни уредник:

  • Никола Маринковић

Чланови редакције:

  • Владимир Димитријевић
  • Невена Жупањац
  • Зоран Павловић

ДАНОНОЋНО НАД КЊИГАМА:

Бранимир Нешић
Директор

Тајна слободе је у храбрости. Тукидид

Срђан Петровић
уредник

Не зависити од мишљења јавности је први корак постигнемо нешто велико.

Георг Фридрих Хегел

Никола Маринковић
извршни уредник

Своју прошлост не проучавају само они који је немају или се, пак, ње стиде.

Милан Кашанин

Невена Жупањац
лектор

Политички хаос повезан је са пропадањем језика.

Џорџ Орвел