Радња романа „Касандрин пут“ се збива у скорој будућности света и Европе. Човечанство је преживело низ природних катастрофа, које су Европу претвориле у архипелаг острваца окружених новим морима и океанима. На местима бивших мегалополиса стоје огромне платформе-бродови у којима људи живе (животаре, таворе, како се коме свиђа). То су они који су, поред природних катастрофа, преживели и Трећи Светски Рат, и који су се потчинили Месији (скраћено Мес), који столује у Јерусалиму, окружен својом елитом, званом Породица, чини многобројна чуда, коначно створивши јединствену светску религију. Њему се моле као богу, клањају му се свакодневно, певају му химне. Друштвом управља тотални Надзор, а сви који су интегрисани у планетарну цивилизацију говоре светски (некад се то звало енглески) и плату примају у тзв. планетама (наравно, реч је о виртуелном новцу). Ко год хоће да купи или прода, мора да има Месов жиг, барем на десној руци. Ван система су само тзв. асови (антисоцијални типови), које еколошка полиција уклања, као што то чини са мутантским коровом или зверима-мутантима, насталим као последица Трећег светског рата. Сви људи који живе и умиру за Меса хране се синтетичком храном и највећи део времена проводе у тзв. Реалности (сајбер спејсу, који је толико савршен да је, штоно реч у Америци, bigger than life). Права реалност није стварност света опазивог телесним чулима: то је компјутерски индуктована Реалност.
Постоји земља која не признаје власт Меса, и против које ће Мес ускоро покренути рат. У њој влада монарх, и она исповеда хришћанство које у Месовом царству (оно аутентично) скоро да више не постоји. Од остатка света ограђена је тзв. Зидом отуђивања, и у њој живе сви који су после Катастрофе успели да се тамо склоне, не признавајући Месу право да их жигоше. Погађате: реч је о земљи из које Јулија Вознесенска потиче, и која је до пре двадесет година била утамничена под именом Совјетског Савеза, и у којој је, као хришћанин и борац за слободу савести, Јулија Вознесенска била хапшена и прогањана, да би је протерали на Запад због „антисовјетске агитације и пропаганде”.


Генерал Младић и Војска Републике Српске – Бојан Б. Димитријевић
Глобализација и православље – Марко С. Марковић
Државни удар – Дејан Мировић
Како сахранити Броза: Тито и Срби, књига друга
Поруке и путокази – Слободан Јовановић
Московска Русија: три века руске државности – Зоран Чворовић
Нешто за успут: offline беседе – о. Ненад Илић
Политика римских папа у 20. веку – Карлхајнц Дешнер
Од правне државе до титоистичке диктатуре – Милан Петровић
Легенда о Ђиласу – Весна Тријић
Коридори моћи – комплет књига Мише Ђурковића
Метафизика и меци: мит о Гвозденој гарди
Пут и странпутице Срба – Бојан Јовановић
Запад и окупација – Игор Ивановић
Небојша Катић - Сурови нови свет
Дејан Мировић – Русофобија код Срба
Разарање и отпор – Миша Ђурковић
Воља за лаж: нови светски дезинформативни поредак – Слободан Рељић
Незаборављене: Британке у борби за права и Србију (1914–1921) – Синиша Павловић
Владислав Радујковић - Моја браћа Давид и Голијат 



Рецензије
Још нема коментара.