Маринко М. Вучинић – Анатомија Друге Србије

Из књиге:

Маринко М. Вучинић: Аксиоми политичке коректности Друге Србије, чији је она креатор и верни следбеник, и који су наметнути целом српском друштву:

„1. Србија је отпочела ратове који су довели до разбијања југословенске социјалистичке федералне државе.

2. Србија није спремна да се суочи са злочинима почињеним у тим ратовима, а самим тим и са својом недавном прошлошћу, а не прихвата ни своју колективну одговорност за југословенску трагедију.

3. Свако позивање на злочине почињене над Србима сматра се за покушај њиховог релативизовања и негирања улоге Србије, јер свако треба пре свега да се суочи са злочинима почињеним у име његовог народа.

4. Србија не прихвата оптужбе да је била агресор у ратовима за југословенско наслеђе и да је учествовала у удруженом злочиначком подухвату, а самим тим и принцип колективне кривице који јој се непрестано намеће.

5. Народњаштво, популизам и склоност подаништву и прихватању ауторитарног начина владавине само су једна од манифестација српског национализма који и даље опстаје као једина идеологија

6. Србија остаје и даље највећи реметилачки фактор и главна препрека за успостављање добросуседских односа.

7. Неспособност Србије да схвати да је пао Берлински зид и неспремност за прихватање модернизације и европских вредности.

8. Неспремност за превладавање доминантне митоманске свести и робовање историјским заблудама и илузијама.

9. Негирање антифашизма и рехабилитација великосрпске идологије а чак се говори и о српском нацизму.

10. Толерисање говора мржње и подстицање агресивног национализма обележавају политички живот Србије.

11. Непоштовање мањинских и људских права.

12. Фаталистичка везаност за косовски мит и неприхватање реалности.

13. Несхватање и неприхватање улоге невладиног сектора.

14. Србија је у константном порицању.

15. Срби себе сматрају највећим жртвама и непрестано подстичу процес самовиктимизације.

16. Нужност пацификације, деконтаминације и денацификације Србије.“