Преписка – Милош Црњански (књига I)

Преписка Милоша Црњанског је 16. том критичког издања његових дела. Пред читаоцима је прва књига његове кореспонденције, преписка започета пре Другог светског рата. Приређивачи су Радован Поповић, Миливој Ненин и Горана Раичевић.

У књизи су сабрана сачувана и доступна писма Милоша Црњанског нашим најзначајнијим међуратним писцима и институцијама, као и преписка са члановима породице. Читалац књиге сазнаће шта је Црњански писао Андрићу, Ники Бартуловићу, Аници Савић Ребац, Марку Ристићу, Слободану Јовановићу, Милану Кашанину, али и брату Јовану Црњанском, супрузи Види и многим другим личностима.

Посебно су интересантна писма аутора Лирике Итаке тадашњим уредницима и издавачима. У том сегменту издваја се обимна преписка са Светозаром Б. Цвијановићем и Јулијем Бенешићем, из којих се види у каквим материјалним неприликама је живео Црњански након Првог светског рата.

Из многих писама могуће се реконструисати пут одређених књига до штампе и њиховог коначном облика и имена. Из других, пак, могу се видети међусобни односи српских књижевника, прилике на културној сцени Краљевине СХС и односи између Београда и Загреба.

Оно што је у писмима најинтересантније свакако су особени коментари Милоша Црњанског из којих зрачи његова непоновљива личност. Некада су ти коментари заједљиви, некада се под маском присности крије нека материјална потреба писца, али увек плене својим стилом.

Приређивачи о грађи и организацији Преписке Милоша Црњанског

„Сакупљено је на једном месту све што се од преписке Црњанског сачувало. (Та преписка се, иначе, налази на најразличитијим местима: у архивама, књигама, зборницима, часописима, листовима, приватним збиркама…) Пред будућим истраживачима је путоказ.

Кључно питање приређивања књига преписке за штампу јесте како распоредити грађу. Писма су се, готово сама од себе, поделила у три књиге. У првој књизи је преписка Милоша Црњанског започета пре почетка Другог светског рата у нашој земљи. Јасно је да другу књигу чини преписка настала после Другог светског рата. Јер, преписка је најпре подељена по личностима. А хронологија је била у првом плану само када тражимо онај тренутак када је нека личност улазила у ову књигу. (Наравно, могли смо и целокупну преписку поређати хронолошки, али би књига тада изгубила на прегледности…)

Трећа књига је одвојена за преводе писама које је Црњански добијао (и слао) најчешће на енглеском језику. Писма ће бити поново преведена – јер понекад се, да заоштримо (или да банализујемо) – оно што је бело преводило као црно. Трећа књига ће имати и ДОДАТАК. У том додатку нашла би се она писма које је требало објавити у једној од прве две књиге – а која нам у том тренутку нису била доступна.“

Садржај књиге погледајте ОВДЕ.

Мило Ломпар о књизи

„У првој књизи преписке Милоша Црњанског окупљена су писма су размењена са значајним људима пишчевог живота у периоду до Другог светског рата. Тако се упознајемо са писмима која је велики писац размењивао са Ивом Андрићем, Слободаном Јовановићем, Миланом Кашанином, Вељком Петровићем, Миланом Гролом, Васом Стајићем, Марком Ристићем, Миланом Токином и другим учесницима у преписци. Ова кореспонденција открива драгоцене аспекте пишчевог живота, као и културног и јавног живота у нас.“ (Извод из рецензије)