Милош Црњански је писац којег су комунисти проглашавали мртвим још за живота. О њему знамо скоро све. Биографија му је позната до најситнијих детаља, а књижевно дело претресено из стотина критичких углова. Рекло би се да је све значајно што о њему треба знати већ написано.
Но, да ли је баш тако?
Милош Црњански се у животу бавио различитим професијама: био је и књижевник и фудбалер, краљевски дипломата између два рата и обућар у избеглиштву у Лондону после Другог светског рата. Вратио се у комунистичку Југославију, јер није могао без Отаџбине. Али није успео да савлада страх од комунизма нити су комунисти могли да забораве његов предратни антикомунизам.
Од свих његових професија најмање се зна о Милошу Црњанском као новинару. Писао је књижевну и уметничку критику, политичке чланке и репортаже. Сарађивао је у многим књижевним, дневним и политичким листовима. Сам је покренуо и уређивао један часопис. Био је један од засигурно најбољих новинара међу српским књижевницима свих времена.
Тај Црњански данас нама је најмање познат. Посебно су бројни његови политички текстови који су нам били недоступни од 1945. наовамо. Зашто нисмо смели да читамо овог Црњанског? Зашто су ови његови текстови били у бункеру више од пола века?
Последњих деценија, а нарочито последњих година, актуелизовано је питање „српског становишта“, онога што је Црњански крстио као темељ новог национализма, који настаје после илузија југословенства, а против погубног марксизма.
Због тога је издавачка кућа Catena mundi издала зборник текстова Милоша Црњанског О национализму и српском становишту. Текстови у овом зборнику обухватају оне изашле у књизи Политички списи, Београд, 1989, (коју је приредио Зоран Аврамовић и тиме први пут осветлио до тада скоро непознату страну стваралаштва Милоша Црњанског), у темат-броју часописа Двери српске „Прећутани Црњански (бр. 25, 2005), тако и неке који су до сада били доступни само по архивама предратне периодике (Социјално и сексуално питање, Наша жена и зарада…). Ради се о текстовима са до те мере актуелним политичким погледима да се без знања о времену њиховог настанка може рећи да су писани поводом наших актуелних проблема, што се све може закључити већ из њихових наслова.
За Двери, идеје милоша Црњанског су основа нашег рада, како на културолошком плану, тако и на политичком. Данас, када се боримо против катастрофалних последица југословенства и комунизма, када се на наше очи распада и идеја евроатлантских интеграција, нови национализам Милоша Црњанског, његов позив да се „ствари сагледају са чисто српског становишта“ је једина могућа политичка платформа за 21. век.
Захваљујемо се Задужбини Милоша Црњанског и њеном председнику, проф. др Милу Ломпару, што су нам дали ауторска права за штампање ове књиге. Дух самопорицања, књига професора Ломпара која је узбуркала духове на српској културној и политичкој сцени, најбоље показује зашто је штампање овог зборника данас изузетно потребно.


Истина о Француској револуцији – Марко С. Марковић
Догодине на мору – Никола Маловић
Мој рат против рата – Миодраг Лекић
Београдски равногорци: Југословенска војска у Отаџбини и Равногорски покрет у окупираном Београду 1941–1944 – Раде Ристановић
Радован – Како је избио рат – Марко Сладојевић
Слобода и истина – Мило Ломпар
О руском национализму – Иван Иљин
Политика римских папа у 20. веку – Карлхајнц Дешнер
Београдски комунисти – Раде Ристановић
Србија и Ватикан 1804–1914 – Љубомир Дурковић Јакшић
Чије су светиње у Црној Гори: митрополија црногорска никада није била аутокефална – Љубомир Дурковић Јакшић
Генерал Младић и Војска Републике Српске – Бојан Б. Димитријевић
Преписка – Милош Црњански (књига I)
Геополитички појмовник Балкана – Миломир Степић
Дејан Мировић – Русофобија код Срба
Личност против странке: оглед из политичке философије – Милан Петровић
Кад мртве душе марширају – Емир Кустурица
Конструисање синтетичких нација – Миша Ђурковић
Звонари слободе: Михајло Пупин и Владика Николај - Александра Нинковић Ташић, Бранислав Станковић
Суверенство Србије – Лаза Костић 


Рецензије
Још нема коментара.