Како је онемогућена ТВ серија о српском средњем веку?

Из књиге Косте Димитријевића Разговори са Миланом Кашанином преносимо одломак о томе како је онемогућено снимање аутентичне телевизијске серије о српском средњем веку…

После скромне прославе пола века Кашаниновог књижевног рада на трибини Сведочанства СКЦ 13. марта 1972. године, под уредништвом Предрага Драгића Кијука, с којом је био одушевљен, тај врхунски писац, „у сенци славе“ предложио ми је да прихватим место његовог секретара и помогнем му при осмишљавању телевизијске серије посвећене српској средњовековној цивилизацији, по угледу на тадашње успеле емисије на Другом програму његовог пријатеља сер Кенет Кларка. Издиктирао ми је оквирни сцанарио објављен под насловом Величанственије од пирамида у Радио ТВ ревији бр. 355, од 14. XII 1973. године.

Имао сам велико задовољство да се упознам са Кенет Кларком у Паризу с пролећа 1933. године, у атељеу сликара Диноаје д’ Сегонзака – одговорио је др Кашанин на моје питање поводом емитовања Кларкове лондонске ТВ серије под називом Цивилизације. – Том приликом је сам узео за београдски уметнички музеј један Сегонзаков пејсаж, док је Кенет Кларк за своју збирку купио његов акварел. Платио је из свог џепа колико је сликар тражио. У то време Кларк је био директор Националне галерије у Лондону. Поново смо успоставили контакт 1953. године, када је у лондонској Тејт галерији била приређена изложба копија наших фрсеака. Мене су тамо послали као организатора јер сам се налазио на управничкој дужности наше Галерије фресака у Београду, пошто сам после рата био смењен с положаја директора Музеја кнеза Павла… На моју молбу Кларк је лично отворио ту изложбу у Лондону у присуству нашег амбасадора Владимира Велебита… Осим службених састанака, међу којима је био и један ручак у нашој амбасади, колега Кларк ме је позвао да будем гост у његовој кући, где сам имао прилике да видим његову колекцију. Водио ме је и у Бакингемску палату да видим тамошње слике, јер је био управник и тамошње краљевске збирке. После толиких година тамо сам имао прилику да поздравим и госпођу Кларк, заиста лепу жену, незаборавну… Иначе, са Кларком, касније сам изменио више приватних писама које сам сачувао…

Том приликом у свом стану (Хиландарска бр. 30). Кашанин ми је рекао да има довољно снаге и воље, и у својој осамдесетој години, да се заложи за остварење једне серије посвећене успону наше цивилизације на Балкану, за коју је добио идеју гледајући на Другом програму Кларкову изванредну серију Цивилизације. Причао ми је о тој намери позивајући ме на сарадњу.

Спреман сам био да све учиним за успешно остварење серије, тако да нисам поставољао никакве посебне услове, сем да одредим места, односно избор споменика о којима би на самом терену држао кратка предавања. У тој серији са карактеристичним садржајним текстовима оживели би наши древни утврђени градови са подграђима, којих има неколико десетина и са чијим проучавањем и откопавањима није се, такорећи, још ни започело. Да наведем само неколико за које свако зна. То су Звечан, Призрен, Крушевац, Смедерево, Маглич… По мом мишљењу мало у Европи има градова који су до нас дошли у тако оригиналном стању као средњовековни у Србији, насупрот бурговима на Рајни којима се цео свет данас диви. А зна се да су они са малим изузетком сви рестаурисани и пограђени у 19. веку, ухићено је говорио Кашанин.

Да наведем само један пример моје намераване ТВ серије: замислите на дивном Скадарском језеру, са огромним планинама около, тамо постоји мало острвце Брезовица од камена између ког пробија јужно растиње и биље. Са мирним, зеленим водама и великим плавим небом изнад црквице коју је подигла Јелена, кћер кнеза Лазара, удата за Ђорђија Стратимировића Балшића. Она је ту, у тој црквици и сахрањена. То је један од најлепших пејзажа не само код нас него и у свету. Он својом природном лепотом превазилази све надгробне архитектуре великих владара из исторње света. То је, верујте, величанственије него пирамиде… Било би занимљиво причати о великој култури, државничком и књижевном дару Лазареве кћи Јелене, прочитати сачувано писмо њеном духовнику Никону које је ушло у песничке антологије… А још кад се зна да је та иста Јелена управљала државом Зетом и одлазила у Венецију да реши Међународне спорове, ето нових детаља у оквиру телевизијске серије… Онда, да узмемо Смедеревски град, који је један од најдрагоценијих, најбоље очуваних на југоистоку Европе… Он је покривао већи терен него средњовековни Дубровник и превазилазио га по снажном утврђењу и по броју зграда… Нажалост, до реализације тога није дошло из непознатих ми разога, што је велика штета. С таквом захвалном темом могли бисмо пред свет…

Отворено се преко штампе заложивши за ту вредну пажње идеју др Кашанина, обратио сам се за подршку и тадашњем генералном директору телевизије Милану Вукосу, који ми је одговорио да су се писмено обратили сер Кенет Кларку да дође у Београд о њиховом трошку и одржи уводно предавање на почетку поменутог документарног филма у тридесетак наставака. Наравно, да је сер Кенет Кларк то одбио јер је, по Кашаниновом казивању, био запањен тим позивом. Одговорио је Вукосу да у Београду имају за ту област бољег стручњака. А то је био његов уважени колега др Милан Кашанин. И тако је та изузетна, вредна Кашанинова замисао пала у воду, поводом чега ми се вајкао:

– Свагда смо више ценили туђе него своје, па се тако десило и у мом случају. А ја осећам да бисмо са том серијом могли чиста образа и нескривена поноса пред цео свет.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *