fbpx

Архива аутора; Владимир Димитријевић

Др Зоран Чворовић: КАКО ЈЕ НАСТАЛА РУСКА ДРЖАВА

Зоран Чворовић

Као што је криза у 16. и 17. веку значајно допринела изградњи масовне националне свести код Руса, тако и данас ратна криза води уобличавању нове националне свести. Ако Русији то пође за руком, чекају је нови почетак и спасоносна обнова Дело др Зорана Чворовића „Московска Русија: Три века руске државности“, у издању „Катене мунди“, јесте […]

Школовање или образовање – Владимир Димитријевић

Др Владимир Димитријевић Школовање

Светосавски народ српски одувек је знао да школовање није циљ самом себи, него да је оно смислено само ако ученика узводи ка човештву, које је тек у потенцијалу дато и које се мора остварити упорном борбом против зла у себи и свету. После пада Берлинског зида 1989, почело је рушење суверене државе као такве. Oвај […]

Пре но што, плачући, заћутимо – Владимир Димитријевић

Владимир Димитријевић

Деца су жртве – потровасмо их лажним светом ријалити стварности. Потроваше их видео – игрице пуне убијања и злочина. Потроваше их серије у којима су једини прави мушкарци криминалци, а не људи са четворо и више деце, који хране своје породицу поштеним радом. Ко има ума да разуме, осећа да у овом злочину у школи […]

Основне идеје Његошевог национализма

Капела Св. Петра Цетињског на Ловћену

По Душку Бабићу, Његошев национализам није политички, него религиозни. Народ одговара Богу за своју веру и душу.  Веома мали број истраживача се подробније бавио Његошевим српским родољубљем. Наравно, не заборављамо јеромонаха (потоњег владику) Николаја Велимировића, чија је Религија Његошева и данас незаобилазна кад је, између осталог, реч о овој теми, а ту је и Жарко […]

Његошев сакрални патриотизам и ми данас, овакви

Његошева капела, илустрација уз текст Његошев патриотизам

Његошев патриотизам је део његове религије, љубав према роду неодвојива је од љубави према божанском идеалу, истиче др Душко Бабић, аутор књиге „Његошев национализам“ у разговору за Печат. Душко Бабић је управник Српске књижевне задруге, песник, есејиста, писац уџбеника. Недавно је, у издању „Катене мунди“ и Српског народног вијећа Црне Горе, објавио прву свеобухватну студија […]

Бриселски споразум је државни удар

Београд-Приштина

Дејан Мировић: Бриселски споразум је, одговорно то тврдим као универзитетски професор права, ставио ван снаге Устав Србије из 2006. године.  Дејан Мировић је ванредни професор на Правном факултету у Косовској Митровици. Објавио је неколико монографија и књига које су превођене и на стране језике, као и више десетина научних чланака. Од 2007. до 2012. године […]

Завети једног историчара

Милош Ковић, аутор књиге Завети

Владимир Димитријевић: Књига Завети Милоша Ковића спада у она дела пред којима се стоји у ставу мирно. Како због јасних мисли и беспрекорног стила (англосаксонска поузданост исказа и видовдански жар исказаног), тако и због спремности Милоша Ковића, иницијатора апела интелектуалаца за заштиту Косова и Метохије, да стоји иза сваке своје речи. Јер, као што рече […]

Грађански рат припреман је од 1919.

Протест против грађанског рата, Чачак 1941.

У одличном интервјуу за недељник Печат историчар Милош Тимотијевић указује на мало познате чињенице које корене грађанског рата између четника и партизана смештају у 1919. годину. Уз обележавање века од настанка КПЈ, сагледавамо и како један моменат везан за прву годину постојања Југославије (1919), када је такође постојала револуционарна перспектива у држави, одлучио о догађајима […]

О црном таласу и титоистичком шифровању стварности

Кад будем мртав и бео - Црни талас, филм

Богдан Златић: Црни талас представља један од начина кодирања процеса претварања апсолутних жртава Трећег рајха у апсолутне кривце за последице његовог деловања. Печатов саговорник Богдан Златић је филмски критичар, сценариста и публициста. Објављивао је текстове у бројним часописима и листовима. Као сарадник РТБ, касније РТС, ради критичке осврте и прилоге о филму. Покретач је и један […]

Ако је рокенрол мртав, ко ће преживети?

Чак Бери, рокенрол легенда

Саша Гајић: „Једно тако енергетски и креативно моћно, експресивно усмерење читавих генерација кроз „свој звук“ – какав је био рокенрол у својим младалачким данима – тешко да се више икада може поновити.“