fbpx

Бриселски споразум је државни удар

Београд-Приштина

Дејан Мировић: Бриселски споразум је, одговорно то тврдим као универзитетски професор права, ставио ван снаге Устав Србије из 2006. године. 

Дејан Мировић
Дејан Мировић

Дејан Мировић је ванредни професор на Правном факултету у Косовској Митровици. Објавио је неколико монографија и књига које су превођене и на стране језике, као и више десетина научних чланака. Од 2007. до 2012. године био је посланик у Народној скупштини Републике Србије, а између 2009. и 2016. и правни саветник пред Хашким трибуналом. Прошле године су га власти Црне Горе, заједно с академиком Матијом Бећковићем и историчарима Чедомиром Антићем и Александром Раковићем, прогласиле за „државног непријатеља“.

Повод за овај разговор је Мировићева најновија књига Бриселски споразум: хронологија и последице, коју је објавила „Катена мунди“, а као рецензенти је препоручују проф. др Мило Ломпар, проф. др Милан Палевић и проф. др Зоран Чворовић.

Какав је однос између Бриселског споразума и Устава Србије?

Бриселски споразум је, одговорно то тврдим као универзитетски професор права, ставио ван снаге Устав Србије из 2006. године. Тачније, најмање 60 чланова Устава је посредно или непосредно стављено ван снаге, укључујући и најважније чланове и преамбулу. То несумњиво доводи до закључка да је Бриселским споразумом извршен својеврсни државни удар. Мислим да ту истину може лако да вам објасни сваки студент права.

Такође, треба нагласити да је бивши премијер Војислав Коштуница показао велику вештину и државничку одговорност када је 2006. године окупио опозицију (у лику тадашње „велике“ Српске радикалне странке), власт (Демократска странка и Демократска странка Србије биле су водеће партије коалиције на власти), и, коначно, Српску православну цркву ради договора о доношењу Устава и последујућег референдума из октобра те године.

Устав је у унутрашњем праву, исто као и Резолуција 1244 у међународном праву, био брана која спречава независност такозваног Косова. Зато су садашње власти и избегле легалну процедуру за мењање Устава, или поступак који тражи двотрећинску већину у Народној скупштини и већину гласача на референдуму, и све то да би донеле Бриселски споразум.

Бриселски споразум је гори од оног који је створио Бановину Хрватску 1939. године на тлу Краљевине Југославије и омогућио формирање протоусташких паравојних јединица. Гори је и од Минхенског споразума из 1938. који је Чехословачкој одузео Судетску област и предао је Хитлеру.

У својој књизи излажете тврдњу да је Бриселски споразум у суштини Ахтисаријев план који је Србија одбила 2007. године.

Изузимајући одредбе о ЕУЛЕКС мисији из Ахтисаријевог плана, које је прихватила власт Бориса Тадића, остале одредбе тог плана садржане су у Бриселском споразуму. То су одредбе о Заједници српских општина (ЗСО), албанској сецесионистичкој полицији, о правосуђу и изборном систему, као и о избацивању Резолуције 1244 из оптицаја. Подсетићу вас да је својевремено премијер Коштуница, без вербалног јуначења и медијског пренемагања, све те одредбе одбацио. Такође, 2007. године је била много тежа ситуација у међународним односима него сада. Али Коштуница је успео да издржи све притиске и не прихвати Ахтисаријев план. С друге стране, садашње власти су пристале на тај штетни и погубни план у слабо прикривеној форми Бриселског споразума. То су правне чињенице, остало је пропаганда.

Каква је правна природа Бриселског споразума? 

Слажем се с председником Србије који је на једном панелу у Берлину у фебруару 2019. године рекао да се ради о противуставном споразуму, као и с његовом изјавом након састанка са Мекалистером 2017. да се ради о међународном уговору. Карл Шмит је такве уговоре (проучавајући споразум Панаме и САД из 1903. године) дефинисао као модерне уговоре о интервенцији који закључују земље са празним суверенитетом. Ипак, чини ми се да је Бриселски уговор и нешто sui generis јер у правној историји нисам нашао сличан мирнодопски споразум, који, иако нема претње ратом или санкцијама, предвиђа да централне власти, поред самоукидања својих институција, подстичу своје војнике, полицајце, судије, тужиоце или запослене у јавној управи да приступе сецесионистичким огранима. У том контексту, Бриселски споразум је гори од оног који је створио Бановину Хрватску 1939. године на тлу Краљевине Југославије и омогућио формирање протоусташких паравојних јединица. Гори је и од Минхенског споразума из 1938. који је Чехословачкој одузео Судетску област и предао је Хитлеру. Коначно, чак и у споразуму између Панаме и САД из 1903. постоји у члану 1 формална гаранција суверенитета Панаме. У Бриселском споразуму нигде нема Резолуције 1244 која гарантује суверенитет Србије. Штавише, у члану 14 Србија пристаје да такозвано Косово постане чланица ЕУ, иако је Лисабонским уговором предвиђено да само државе могу бити чланице ЕУ.

Цео интервју прочитајте у на страницама Печата