Јелена Гускова: Балкански путеви и сумануто беспуће

На првим странама, Јелена Гускова се обраћа својим читаоцима

Срп­ском чита­о­цу

Већ више од чети­ри деце­ни­је, коли­ко се бавим Бал­ка­ном, изу­ча­вам исто­ри­ју и савре­ме­не дру­штве­не токо­ве код југо­сло­вен­ских наро­да. То је моја стру­ка и то је мој живот. Упра­во овде, на Бал­ка­ну, фор­ми­ра­ла сам се као науч­ник, овде сам ради­ла у шта­бу „Пла­вих шле­мо­ва“, била оче­ви­дац и уче­сник у мно­гим чак и тра­гич­ним дога­ђа­ји­ма.
За то вре­ме сте­кла сам мно­го при­ја­те­ља у свим бив­шим репу­бли­ка­ма Југо­сла­ви­је – Срба, Маке­до­на­ца, Црно­го­ра­ца, Алба­на­ца, Сло­ве­на­ца, Хрва­та, Бошња­ка. Још више је позна­ни­ка, коле­га, сарад­ни­ка и сабо­ра­ца. Моја поро­ди­ца сма­тра да више вре­ме­на про­во­дим на Бал­ка­ну него код куће. Али у све­му подр­жа­ва­ју ме.
Док радим напи­са­ла сам и обја­ви­ла доста радо­ва – више од чети­ри сто­ти­не. Често сам држа­ла пре­да­ва­ња, насту­па­ла на науч­ним ску­по­ви­ма, окру­глим сто­ло­ви­ма, гово­ри­ла сам на радију и ТВ. Имам још мно­го зами­сли, пла­но­ва: свој тре­ну­так чека­ју моно­гра­фи­је, зани­мљи­ве нера­све­тље­не теме, збор­ни­ци доку­ме­на­та. Желим да опи­шем и сво­је број­не сусре­те на бал­кан­ским путе­ви­ма. Све то, чини ми се, успе­ћу да оства­рим. А дотле, да се не би загу­би­ло већ ура­ђе­но, било је целис­ход­но сабра­ти и обја­ви­ти до сада напи­са­не радо­ве. Они или одра­жа­ва­ју виђе­ње струч­ња­ка из Москве тих дога­ђа­ја, који­ма смо сви све­до­ци, или пред­ста­вља­ју науч­не ана­ли­зе раз­ли­чи­тих епи­зо­да из исто­ри­је наро­да Југо­сла­ви­је.
Нај­зад, у ову књи­гу нису могли ста­ти сви радо­ви. Тре­ба­ло је извр­ши­ти жесто­к избор. Мно­ги тек­сто­ви су обја­вље­ни, неки нису, јед­ни се тичу гло­бал­них пита­ња, а дру­ги – само неких епи­зо­да, но, сабра­ни у јед­ној књи­зи, они одра­жа­ва­ју и слав­ну исто­ри­ју наро­да и њихо­ву тегоб­ну сада­шњи­цу, пока­зу­ју однос Руси­је пре­ма зби­ва­њи­ма на Бал­ка­ну, као и раз­у­ме­ва­ње руског науч­ни­ка ком­пли­ко­ва­них бал­кан­ских запле­те­но­сти.

Аутор
7. март 2013 г.