Од роба до грађанина: борба Афроамериканаца за признање човечности – Стеван Гајић

Књига Од роба до грађанина: борба Афроамериканаца за признање човечности настајала је годинама. По речима аутора, „идеја за писање ове књиге зачета је 2005. године“ када је Стеван Гајић као студент боравио на Департману политичких наука Универзитета у Висконсину. Овој теми аутор је посветио дипломски рад на ФПН-у у Београду, мастер рад на Централноевропском универзитету у Будимпешти, „и, коначно, докторски рад на Факултету политичких наука Универзитета у Београду“.

Сржна тема књиге посвећена је политичкој мисли Афроамериканаца. Гајић се највише бави идејама двојице код нас непознатих, али изузетно значајних афроамеричких мислилаца, Фредерика Дагласа и Вилијама Ду Бојса. Међутим, друга, веома важна „тачка књиге је до сада непримећена подударност кључних идеја Ду Бојса и Николаја Трубецкоја“. Гајић открива невероватну сличност концепта двојне свести афроамеричког мислиоца и теорије руског писца „према којој је космополитизам заправо прикривени романогермански шовинизам“.

Суштинске разлике између Дагласа и Ду Бојса, као и дубоке везе обновљеног либерализма са окултизмом постављају озбиљна питања. Да ли су Афроамериканци у САД „вечно заточени, додатно тешко оптерећени“? Да ли се у њиховој души „води борба јер гледају себе очима белаца и мере се стандардима које никад неће моћи да достигну пошто их нису они стварали“? Да ли ова песимистична визија Вилијама Ду Бојса има важност која превазилази границе САД?

Од аболиционизма до месијанизма

Са друге стране, неке од основних идеја Фредерика Дагласа, рођеног у вези белог робовласника и робиње, данас свако може препознати у америчкој спољној политици. Он је „Сједињене Државе видео као нов пројекат, Нову Атлантиду у сваком смислу већу  и супериорнију од свих империјалних претходника старог света.“ Будућност ове месијанске земље била је у томе да Американци постану „помешана раса белаца, ослобођених црнаца, Индијанаца  и свих у Сједињене Државе насељених народа“. Та утопијска мешавина представљала би „нови изабрани народ“, у чему се може видети сличност са америчким „месијанским национализмом“ који у име морала и врлине поставља себе као врховног арбитра у светским оквирима.

С тим у вези, једно од питања које се неминовно постављају после читања ове књиге свакако је: прети ли Америци нови грађански рат? Јер, како аутор указује, нови расни сукоби у САД постављени су другачије него икада пре. Америка је, и поред свега, од Линколна до Трампа остала „подељена кућа“. Са једне стране у тој кући живи конзервативна средња и радничка бела класа, а са друге стране ту су и даље потлачене масе Афроамериканаца, којима подршку пружају либерална елита, надахнута Дагласом, али и са занимљивим односом према модерном окултизму и месијанизму. Свеукупно, тема односа Афроамериканаца и англосаксонског либерализама представља својеврсни огледало многих ствари у свету.

Из предговора књизи Од роба до грађанина

„Идеолошка борба Дагласових и Ду Бојсових концепција о будућности Афроамериканаца на неки начин је одблесак сучељавања сличних концепција у Европи. Уколико се прихвати да је Дагласова мисао реминисценција класичног либерализма, који почиње Бејконовом Новом Атлантидом, а пуну снагу доживљава у радовима Лока и Џеферсона, у Ду Бојсовој мисли види се одсјај класичног социјализма, чак и Лењинове концепције решавања националног питања стварањем националних федералних јединица, као и евроазијства руских белих емиграната у Европи и, наравно, антиколонијалне теорије.[…]

Дело ове двојице мислилаца и осталих афроамеричких делатника, као и извори њихових политичких идеја и стицај често сасвим случајних историјских околности, снажно су утицали на драматичне догађаје који обликују Сједињене Државе, па и читаво човечанство, до данашњих дана.“

„Овом књигом покушао сам да испричам много ширу причу од оне на коју би можда читалац помислио гледајући само наслов и слику с насловне стране књиге. То је заправо прича о механизмима контроле над људима који суштински нису много измењени још од Аристотеловог описа.“ Из интервјуа недељнику Печат.

Садржај књиге погледајте ОВДЕ.

О аутору

Др Стеван (Владимира) Гајић, рођен 1984. године у Београду. Од 2012. ради у Институту за европске студије у Београду, тренутно у статусу научног сарадника. На Факултету политичких наука Универзитета у Београду дипломирао је 2008. године.

Током основних студија, школску 2004–2005. годину провео је на студентској размени на Универзитету у Висконсину – Оу Клер (University of Wisconsin – Eau Claire). На Универзитетском колегијуму у Лондону (University College London) 2009. године завршио је мастер студије, а други мастер стекао је на Средњоевропском универзитету (Central European University) у Будимпешти 2010. године.

На Факултету политичких наука у Београду докторирао је 2016. године са тезом „Два виђења будућности Афроамериканаца у САД: Фредерик Даглас и Вилијам Де Бојс”.

Од 2019. као професор по позиву предаје на Московском државном универзитету за међународне односе (МГИМО), а држао је предавања и на Московском државном универзитету „Ломоносов”.