Завети – Милош Ковић

Из предговора књизи Завети

У књизи Завети „је покренуто много питања, али је њихова кључна тема настојање да се српска јавност пробуди и освести пред дугорочном намером САД и водећих земаља ЕУ, држава које су нас бомбардовале и које данас под окупацијом држе део наше земље, да присиле српски народ да се, одрицањем од Косова и Метохије, одрекне своје историје, разума и морала.

То се, нажалост, спроводи деловањем српских власти, које не крију своју спремност да омогуће да се Косово и Метохија, са свим својим народом, светињама и природним богатствима, одвоје од Србије и, последично, пре или касније, уђу у састав Велике Албаније. Овакво, голом разуму несхватљиво стање, у коме једна држава ради на своме распарчавању и укидању, и на поклањању својих територија суседној држави, да би постепено постала нечија колонија или протекторат, могло се предвидети већ после потписивања Бриселског споразума (2013) између Србије и „Косова“.

Сличну политику водиле су, међутим, и претходне српске власти, још од 2008. године.“

Ова књига настала је из потребе да се разуме и сведочи, а не из жеље да се увек и у свему буде у праву. Образован сам као историчар, који у савременим догађајима препознаје трагове дужих, скривених историјских кретања. Стекао сам и лично искуство живота у бар две историјске епохе, пре и после рушења Берлинског зида, и гледао државе како се руше у парампарчад. Па ипак, читаоцу не могу да понудим велике и неопозиве истине. Сасвим онако како сам написао у предговору за Упоришта, ова књига је сведочанство о осећању стида пред потомцима и прецима, због слабићког, недостојног односа моје генерације према наслеђу прошлости и искушењима данашњице.“

Садржај књиге погледајте ОВДЕ.

Владимир Димитријевић о књизи

Чланци, интервуи и беседе Милоша Ковића показују да је и данас могуће, једноставно и јасно, стати на страну истине, и постићи оно што је, до пре неку годину, изгледало немогуће; по Ковићу, то значи „решење за Косово и Метохију треба тражити у наставку дијалога, али без журбе и рокова, на основу устава Републике Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, са циљем успостављања пуне владавине права, како за Србе тако и за Албанце.“ (Цео приказ књиге ОВДЕ)