Културна сцена је, као и држава, окупирана – Бранимир Нешић

Са Појмовником професоар Степића Catena mundi испуњава своју мисију. Овај подухват на најбољи начин осликава окупационо стање у којем се налази Србија, самим тим и њена културна сцена, јер у државама које брину о свом суверенитету и будућности, озбиљне речнике или појмовнике би требало да раде институти, а издавач би требало да буде нека државна издавачка кућа.

Каква је културна сцена у Србији, ако се гледа издаваштво, зашто је и он окупирана од агената страног утицаја и остатака комунистичке номенклатуре? Шта ће бити са Сајмом књига и како у свему томе изгледа живот и рад једне мале издавачке куће, оријентисане на проучавање српског идентитета и историје, питања су на које је за дневни лист Данас одговарао Бранимир Нешић, директор наше издавачке куће.

На овом Београдском сајму књига представили сте, између осталог, „Геополитички појмовник Балкана“ професора Миломира Степића? Да ли је објављивање овог капиталног научног дела логична „круна“ издавачке продукције Катене у години у којој обележава прву деценију рада?

– Мислим да професор Миломир Степић није погрешио када је изабрао Catena mundi за издавача свог Геополитичког појмовника Балкана. Уверен сам да се ради о књизи која ће у будућности бити сматрана за „прекретницу“ у српској геополитичкој традицији, а Catena mundi, иначе ради се о топониму којим се у средњевековним картама обележавао балкански простор, а који у преводу значи „Вериге света“ или „Централно било“ (Јован Цвијић), и својим именом и својом јасном уређивачком политиком, у потпуности испуњава критеријуме за издавача овакве књиге. Са Појмовником професор Степић само потврђује да је најбољи српски геополитичар, a Catena mundi да и даље испуњава своју мисију. Да додам, овај подухват на најбољи начин осликава окупационо стање у којем се налази Србија, самим тим и њена културна сцена.

У државама које брину о свом суверенитету и будућности, озбиљне речнике или појмовнике би требало да раде институти, нужно је применити мултидисциплинарни приступ бројних истраживача, а издавач би требало да буде нека државна издавачка кућа, која неће бринути да ли ће и како да затвори финансијску конструкцију пројекта који је од националног значаја. Код нас се све своди на ентузијазам појединаца и то, наравно, није добро. Али, хвала Богу, успели смо да изгурамо и овај пројекат превасходно захваљујући великом броју претплатника, који су препознали значај овакве књиге.

Како је настала ИК Catena mundi?

Катена мунди вероватно је једина српска издавачка кућа која има јасне политичке корене – израсла је из Покрета „Двери“ и од почетка има јасно профилисан издавачки концепт – проучава националну историју, темеље духовног и културног идентита српског народа на Балкану. Да ли је то предност или ограничење у раду са ауторима, читаоцима и медијима?

– Морам приметити да сте само делимично у праву. Catena mundi није израсла из Покрета Двери, она је само наставила борбу за националну културу коју су Двери српске водиле од свог оснивања с почетка 1999. године, кроз издавање многобројних часописа, организовање више стотина трибина и објављивање књига. Дакле, прво смо Оливера Дуњић, Бошко Обрадовић и ја на Филолошком факултету покренули часопис за националну културу и друштвена питања „Двери српске“, касније се формирало удружење под истим именом, а тек десетак година касније формиран је политички Покрет Двери.

Када су Двери донеле одлуку 2011. године да треба загазити и у политичку арену, на моју иницијативу је 2012. године формирана издавачка кућа Catena mundi (име сам изабрао у знак сећања и поштовања на прерано преминулог пријатеља Предрага Драгића Кијука који је 1991. објавио двотомну енциклопедију под истим именом). На тај начин сачувана је основна, а за мене и најважнија, дверјанска делатност која се огледа, и ту сте Ви потпуно у праву, у проучавању националне историје, као и темеља духовног и културног идентитета српског народа на Балкану. Дакле, Catena mundi није страначка издавачка кућа, она је надстраначка, трудим се да буде свесрпска, већина аутора који пишу за њу нису чланови Двери, али има и оних који то јесу. Иако сам пре седам година напустио све руководеће функције у Дверима, управо да бих се посветио Катени, Бошко Обрадовић је остао мој добар пријатељ и ја му желим свако добро у породичном и пословном животу. Искористићу ову приику да нешто додам: надам се да ће странке националне оријентације на предстојећим изборима ићи у једној колони.

Културна сцена и издаваштво у Србији

Како видите издавачку сцену у Србији и место Catena mundi на њој?
– О великим издавачким конгломератима нећу да говорим, они за мене нису издавачке куће, они су фабрике и велики трговински ланци. Када су мале и средње издавачке куће у питању, има оних које раде савесно и поштено, једва склапајући крај са крајем. Многи одустају, издаваштво није посао који доноси велику и брзу зараду. Књиге за децу су потпуно неконтролисане од државних органа, тако да у том сектору можете да пронађете свашта, од лепих и квалитетно урађених књига, до оних које су скандалозне и и одвратне (често помислим да се такве књиге не објављују случајно).

Издавачка сцена је налик Србији која је прошла кроз комунистичку диктатуру, а да до краја није рашчистила са њом; она је прошла и кроз транзиционо-пљачкашки период а да ни са њим није раскрстила; она воли да се дичи да је независна и суверена, а у ствари је под колонијалном управом западних центара моћи, превасходно мислим на САД.

Када то све пројектујете на издавачку сцену, видећете једно шаренило, неке мутне типове из прошлости који су још у „времја оно“ заболи своје удбашке заставе у централни део Хале 1 на београдском Сајму књига и не мичу се одатле (што би рекао Антоније Ђурић: „Комунизам је пропао, али се комунисти и даље добро држе“), онда томе придодајте издавачке куће које су ту да нам објасне како само треба да се извинимо Ђури (овога пута је Ђуро са Запада) што нас је тукао и он ће нам опростити, па ће нам, ако буде добро воље или ако покрене још једну огавну амбасадорску кампању, упутити речи утехе и признати, пазите сада, нама Србима, да смо и ми свет. Браво, Ђуро, браво…

С друге стране, у поробљеној Србији, после стогодишњег лутања кроз интегрално југословенство у првој, и кроз западно-комунистичку, то јест титоистичку идеологију у другој Југославији, далеко од централних сала и иностраних фондова, полако стасава интелектуална елита која свет око себе посматра из српског становишта. Catena mundi је место окупљања таквих људи, оних који су свесни да је културна политика основа за бављење било којим другим видом политике.

Читалачка публика, хвала Богу, то примећује. Више од две стотине књига које је Катена до сада објавила, а само ове године објавили смо више од 30 наслова, довољно говори томе у прилог. Што се медија тиче, а већина их је под управом оних којима не одговарају књиге за слободне људе које Катена објављује, они раде свој посао, праве се да нас нема.

Поткаст „Код Бране“ и Catena mundi

Да ли и како поткаст који водите утиче на рад издавачке куће?
– Поткаст „Код Бране“ покренуо сам пре две и по године, у време оне фамозне корона пандемије. Да се подсетимо, у првим месецима короничне хистерије књижаре нису радиле, трибине су биле забрањене, а две године није било Сајма књига. Дакле, скоро је била прекинута веза између издавачке куће и њених аутора, са једне, и читалачке поблике, са друге стране. Нешто је требало урадити, добијао сам предлоге са много страна, али одлучујућу помоћ маторцу у свету поткастера пружио ми је син упућујући ме у врсте и форме поткаста.

Знао сам шта хоћу и шта нећу: хтео сам да правим квалитетне разговоре са паметним људима, да гледаоци и слушаоци виде и чују особе којих скоро и да нема у контролисаним великим медијима, лајкови и привлачење публике по сваку цену ми нису били битни. Морам да признам да је поткаст и преко 100 емисија које сам до сада урадио успоставио прекинуте везе са постојећим читаоцима, али смо остварили комуникацију са новом, посебно са млађом читалачком публиком. Посебно ме радује што се број младих људи који посећују наш штанд и канцеларију драстично повећао у последњих пар година, превасходно захваљујући поткасту.

Најтраженије књиге на Сајму 2023

Који Ваши наслови су били најтраженији на овом Сајму?
– Најпродаваније књиге на овогодишњем сајму су Кад мртве душе марширају Емира Кустурице, нова књига Мила Ломпара о Вучић-Брнабић режиму Манекени лажи и његова већ култна књига која је доживела 13 издања Дух самопорицања. У стопу их прате Украјински рат – буђење Царства Слободана Антонића, Историја и предање Милоша Ковића, Завјет и порицање Дарка Ристова Ђога, Разарање и отпор Мише Ђурковића, Затамњени екран Божидара Зечевића; ту је и књига српског свештеника и мог драгог пријатеља Оливера Суботића о вештачкој интелигенцији Дигитални рубикон. На почетку сте споменули Миломира Степића Геополитички појмовник Балкана, али њој свакако придодајте капиталну монографију академика Косте Чавошког о Римском царству Genius Romanus.

Рушење Сајма и рушење државе

Шта мислите о најављеном измештању Сајма књига због рушења сајамског простора код „Шест топола“?

– Пратио сам последњих дана у вашем листу мишљења неких прозападних интелектуалаца, да не кажем другосрбијанаца. У најмању руку, били су ми чудни и наивни. Наравно да су потпуно у праву када се љуте што се укида једна ретко позитивна седамдесетогодишња културна традиција у Београду, која нас је сврставала раме уз раме са најпрестижнијим сајмовима књига у Европи. Наравно да су у праву када кажу да криминално-мафијашки режим руши све културне установе пред собом градећи станове, тржне центре, коцкарнице и хале за нове серијале „Задруге“. Наравно да су у праву када кажу да није било јавне расправе и да сви издавачи треба да се побуне, јер је питање где ће бити наредни Сајам књига и да ли ће га уопште бити. Наравно да су у праву да се све одвија мимо закона и демократских процедура.

Али, господо грађанистичка, дозволите ми да вас подсетим да је већина вас ћутала, а неки од вас су чак јавно и подржавали Александра Вучића док је противуставно признавао Француско-немачки план за Косово и Метохију. А говорили смо вам да ако Устав, као најважнији правни акт у једној земљи, не одбранимо по том питању, онда у држави нема закона, онда постајемо „проклета авлија“, онда овај режим може да ради шта год пожели.

Надам се да до тога неће доћи и да ће се направити консензус око основних питања између про-ЕУ и суверенистичке опозиције у Србији (да почнемо од одбране Устава и поштовања закона), да ћемо задржати Косово и Метохију у саставу Србије, као и да ће Сајам књига и наредних година бити на истом месту.

Интервју водила: Јелена Тасић

Извор (у скраћеној верзији): Данас, 31. 10. 2023, стр. 25